1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.10 (5 glasova)

Voće - hrono ishranahrono, ishrana, dijeta, dijetski, ana, gifing, lako, brzo, mršavljenje, voćni, voće, povrće, kako da, gubitak, težina

Leti se mnogi prepuštaju slastima lubenice, trešanja, jagoda..., ali retko ko razmislja i o količini voćkica koju pojede.

Sveže voće mnogi vole, pa zrelim i sočnim plodovima teško odolevaju pogotovo u periodu letnjih žega i tokom dana kada temperatura u hladu pređe 35 stepeni. Stručnjaci svakodnevno savetuju voće kao idealnu užinu ili neki od glavnih obroka, što opravdavaju bogatim sadržajem minerala, vitamina, biljnih vlakana, anti oksidanata,... Ali, koliko mi u stvari znamo o voćkicama i njihovom blagodetnom dejstvu na organizam?

Bez preterivanja!
Još od ranog detinjstva, majke i bake su nas svaki čas nutkale nekim voćem, kako bi bili zdravi, ojačali svoje telo i imuni sistem. Istina je da voće predstavlja namirnice koje manje više svi vole. Ipak većina ljudi zaboravlja da neke vrste voća sadrže obilje šećera koji predstavljaju energetske materije, što za posledicu ima skupljanje masnog tkiva. U letnjim mesecima mnogi uživaju u lubenicama, trešnjama, jagodama, ali retko ko razmislja i o količini voća koju pojede - kaže nutricionista Jovo Knežević.
Prema njegovim rečima bez obzira što sočni plodovi sadrže fruktozu koja ima niži glikemijski indeks, konzumacija velike količine voća ima kvantitativnu nadoknadu niskog glikemijskog indeksa, a samim tim i nagomilavanje masnoća.  
- Kod osoba koje su svoju ishranu uglavnom bazirali na voću ili recimo na makrobiotici, evidentan je poremećaj lipidnog statusa, sa povišenjem vrednosti holesterola i triglicerida-objašnjava Knežević.

Egzotično voće ograničiti
U prodavnicama zemalja zapadne Evrope, voće se prodaje na grame, a takav princip ima i zdravstveno i ekonomsko opravdanje. Količina voća koja stane u šaku sasvim je dovoljna za dnevne potrebe u dobrim nutrijentima (minerali, vitamini), ističu stručnjaci.
- Egzotično voće treba da bude ograničeno zastupljeno, jer za određene vrste naš organizam ne poseduje enzime da iskoristimo njihove nutrijente. Jezgrasto voće (badem, lešnik) predstavlja dobar izvor liposolubilnih vitamina,  naročito vitamina E, vitamina B kompleksa kao i neophodnih minerala Fe, Ca, K, Mg, Zn, Se, P i slično. Kao takvo ima sve karakteristike idealne užine- kaže Knežević.
Nutricionisti kao napitak u toku dana preporučuju limunadu, eventualno ceđenu pomorandžu ili grejp.
Dragana Rodić

Količina voća koja stane u šaku sasvim je dovoljna za dnevne potrebe u dobrim nutrijentima (minerali, vitamini), ističu stručnjaci.

Jezgrasto voće (badem, lešnik) predstavlja dobar izvor liposolubilnih vitamina i neophodnih minerala i kao takvo ima sve karakteristike idealne užine.

Oprezno sa dodacima ishrani:
Vitamini se razlikuju po tome, da li mogu da se rastvore u vodi ili u
mastima. Liposolubilni vitamini se rastvaraju u telesnim masnoćama, ne
izlučuju se iz organizma, već se deponuju. To može da obraduje one koji
se neuredno hrane, ali i za njih može da predstavlja potencijalnu
opasnost ako preteraju sa vitaminskim dodacima. Stručnjaci upozoravaju
da količine veće od potreba organizma mogu dovesti do hipervitaminoze i
pojave toksičnosti, odnosno niza zdravstvenih problema. Liposolubilni
vitamini su A,D,E i K. Iz ove grupe vitamina, vitamin A ( retinol,
akseroftol ) ima važnu ulogu u adaptaciji oka na tamu, neophodan je za
rast i diferencijaciju epitelnog tkiva disajnog, urogenitalnog i
probavnog sistema, odnosno za funkcionisanje imunološkog sistema.
Ukoliko, međutim, unosite vitamine samo putem namirnica, do
hipervitaminoza ne može doći, jer su za to potrebni kilogrami i
kilogrami hrane, što je praktično nemoguće unositi u dužem vremenskom
periodu. Stručnjaci savetuju: "Jedite zdravo, a kroz dodatke ubacite
preporučeni minimum".

Obratite pažnju na glikemijski indeks mnogima omiljene
poslastice-lubenice! Pomislite šta radite svom organizmu kada uveče
posle dobre večere pojedete nekoliko komadića ovog slatkog "otrova"!

Kad ga treba jesti?

Treba jesti voće sa našeg podneblja i to onda kada mu je sezona. Neke
egzotične vrste imaju u svom sastavu nutritijente sa oksidacionim
svojstvima pa ih treba koristiti. Klinički je dokazano da voće ne treba
uzimati ujutro. Sočni plodovi ne daju gradivne elemente organizmu. Voće
je poželjno jesti umereno i u određeno vreme u toku dana, a to je po
zakonu hrononutricije oko 16 časova, tvrde stručnjaci. Kada birate voće
treba da ga birate prema brzini kojom podiže nivo šećera u krvi.

Glikemijski indeks pojedinih vrsta:


*Niske vrednosti

Limun 15
Trešnje 22
Višnje 22
Grejpfrut 25
Maline, ribizle, kupine, borovnice 25-30

*Srednje vrednosti
Šljive 32
Jagode 35
Kruške 36
Jabuke 38
Breskve 40-43
Pomorandže 43
 
*Visoke vrednosti
Kivi 52
Mango 55
Kajsije 57
Banane 62
Suvo grožđe 65
Ananas 66
Dinja 64
Lubenica 72

Prijatelj sajta

Go to top