1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.88 (4 glasova)

Šta je to stevija? - hrono vodič

Stevija je poreklom iz Paragvaja. Danas se uzgaja u centralnoj Americi, Australiji, Brazilu, Koreji, Kin, Tajlandu, Izraelu…  

Krajem 19. Veka steviju je “otkrio” italijanski botaničar Bertoni i tako omogućio njeno uzgojaje i u drugim krajevima sveta.

Stevija (Stevia rebaudiana Bertoni) je višegodišnji zeljasti grm iz porodice Astearacea, koji može  porasti čak do 1m u visinu. Listovi stevije su dugi 3 – 5 cm, a široki 1,5 – 2 cm.

List biljke stevije je izuzetno obogaćen mineralima i oligo supstancama. Po svom sadržaju i svojstvima  veoma podseća na biljku zelenog čaja.

Stevija, između ostalog sadrži I vitamin C, beta karoten, gvožđe, kalcijum, mangan, magnezijum, biljna vlakna, silicijum.

Od osušene mlevene biljke stevije se dobija najfiniji prah, koji je u stvari i naprirodniji  i najzdraviji biljni zaslađivač na svetu. 

 Prednosti biljnog šećera stevije su:

  •          bez kalorija
  •          potpuno prirodan biljni zaslađivač, koji ima ukus čistog šećera (kada se pravilno dozira u napitak ili namirnice) Ako preterate sa količinom, vaš napitak postaje gorak, a ne sladak!
  •          lako se topi u vodi (u tečnostima)
  •          vrlo je postojana na toploti (stabilna je na temperaturi do 200 stepeni Celzijusa )
  •          bez ugljenih hidrata (slatkoća potiče od glikozida)
  •          nema G.I., odnosno glikemijski indeks – slatki indeks ( G.I. predstalja brzinu kojom raste nivo šećera u krvi posle uzimanja određene hrane, odnosno to je brzina porasta nivoa insulina u krvi, nakon uzimanja određenih namirnica. )
  •          pogodna za upotrebu kod diijabetičara
  •          odlična je protiv umora i malaksalosti, upale grla
  •          neutrališe povećanu želudačnu kiselinu
  •          korisna je kod povećane mokraćne kiseline i gihta
  •          za jačanje pankreasa, jetre
  •          odličan detoksikator organizma
  •          protiv gljivica
  •          ne pospešuje karijes (inhibira rast i razmnožavanje oralnih bakterija)

Iako ima sladak ukus ne samo da ne izaziva karijes već njena anti-bakterijska, antiseptička, i antioksidantna svojstva mogu pomoći kod gingivitisa, karijesa i doprineti pravilnoj hgijeni usne šupljine i zuba. 

Dokazano je da stevija ima još i protivupalno i diuretsko dejstvo, a i  da smanjuje želju za slatkim i masnim jelima.  

Stevija je odlična  za jačanje imuniteta jer izuzetno bazno reaguje u organizmu (sve što bazno reaguje, povoljno utiče na imunitet i vitalnost organzma).

Blagotvorno deluje na kožu. Ubzava regeneraciju kože.

U zelenim listovima stevije nalazi se desetak različitih glikozida, a najznačajniji su rebaudiozid A i steviozid, koji su lokalizovani u samoj biljci, u različitim procentima ( od 5 – 10 %), u zavisnosti od načina uzgoja biljke, kao i od same sorte Stevije, od čega zavili i koliko će biti krajnji proizvod sladak.

U svom sastavu stevija poseduje flavonoide (biljni pigmenti koji obezbeuju mnoge zdravsveno potrebne funkcije u telu. Od poznatijih pronađeni su kvercetin ( najvažniji bioflavonoid, jer njegova hemijska struktura čini osnovu drugih) i kamferol (koji se nalazi i u mnogim namirnicama, npr. kelerabi, brokoliju, čaju, kelju, prokelju, kupusu...). Ove supstance biljnog porekla se smatraju značajnim u sprečavanju ćelijskih oštećenja izazvanih slobodnim radikalima, pa tako preveniraju kardio – vaskularne bolesti, normalizuju  krvni pritisak, ubrzavaju metabolizam, ublažavanju alergijske reakcije...

Stevijin  glikemijski indeks je nula što je čini bezbednom za upotrebu kod osoba koje su na redukcionim dijetama. Dokazano je da konzumiranje stevije i zamena konzumnog šećera sa stevijom utiče na nivo glukoze u krvi, nivo insulina i krvni pritisak, kao i na profil lipida i telesnu masu čoveka.

Može se koristiti u ishrani i u jutarnjim časovima jer ne opterećuje rad pankreasa, za razliku od prostih, odnosno “brzih” šečera (beli šećer, med, voće, slatkiši…)

Bitna čunjenica je i da stevija ne fermentiše (To  je proces biohemijskih promena organske materije koja je izavana delovanjem kvasca I bakterije na neke supstance u hrani, naročito na šećerima. Fermentacijom se stvaraju alkohol ili mlečna kiselina.), što je čini idealnom za različite vrste namirnica koje se teško sterilizuju pomoću toplote. S obzirom da stevija ne potamni u dodiru s toplotom, odnosno da ne dolazi do stvaranja tzv. Maillardove reakcije, moguće je sačuvati prirodnu svetlu ili belu boju namirnica u kojima se koristi.

Prijatelj sajta

Go to top