1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 5.00 (2 glasova)

Hrono ručak

Za ručak treba jesti belančevine životinjskog ili biljnog porekla, povrće kao izvor sporih šećera i vlakana i nikad, baš nikad ne pojesti uobičajen oblik deserta odmah nakon obroka.

Kako naš metabolizam funkcioniše u sredini dana :

   Snažna je sekrecija enzima koji vare belančevine – proteaze i enzima amilaze koji pomaže varenje skroba i glikogena (idealno vreme za unos belančevina ili skroba). Započinje proces ugradnje proteina u ćeliju, kao i povećanje proteinskih rezervi i ojačavanje imunog odbrambenog sistema (stvaranje i aktivacija globulina). Kako je ručak takozvano punjenje baterija, ovaj obrok ne bi trebalo preskakati, jer se često dešava da se uveče energija neophodna za funkcionisanje naših organa nadoknadjuje povećanim unosom hrane, što je veoma pogrešno. Idealno je za ručak jesti jedan jedinstven obrok, bogat belančevinama, ribu ili meso, jer ove namirnice obezbedjuju unos vitamina rastvorljivih u vodi, gvoždja, cinka, selena, ali i aminokiselina tirozina i triptofana. Da bi došlo do dobre apsorpcije, nikad ne treba uzeti povrća više nego što iznosi ¼ ukupne količine mesa (obično je obrnut odnos u našim tanjirima!). Obavezno treba izbegavati deserte najmanje dva sata nakon ručka. Jedna čaša crvenog vina je idealna za varenje (ukoliko nam obrok nije bio sačinjen od ugljenih hidrata). Eventualno se može konzumirati jedna vrsta voća, pola sata do sat nakon obroka (samo kad je telesna težina stabilizovana), ali na svaka tri do četiri dana. Meso je moguće zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, sočivo), prema tačnoj proceni proteinskog sastava.

   Iako postoje mnogobrojni dijetetski režimi, kao i razlika u stavovima nutricionista po pitanju kombinacija namirnica, samo jedan režim iskustveno daje odlične rezultate: proteini i ugljeni hidrati se ne kombinuju u jednom obroku, bilo da je ručak ili večera u pitanju. Poznati svetski naučnici su objavili poslednjih godina, da je potrebno čak do godinu dana, da se organizam metabolički očisti od toksina nakupljenih usled lošeg i sporog metabolisanja kombinovanih namirnica.

   Jedino vreme kad je kombinacija moguća, čak i poželjna je jutro. Tada je aktivnost enzima veoma značajna i jedino ujutro ne postoji kompeticija ovih enzima u varenju. Kombinovanje belančevina i ugljenih hidrata u svako drugo doba dana nije dobro, jer se enzimska aktivnost za njihovo varenje i metabolisanje ne poklapa, naprotiv, dolazi do blokiranja aktivnosti jednog enzima od strane drugog, pa će jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge vrste. Najčešće je kompromitovano, odnosno ugroženo varenje ugljeno hidratnih namirnica (hleb, testenina) pa ove namirnice ostaju dugo u digestivnom sistemu dovodeći do truljenja i oštećenja zidova creva. Varenje belančevina podiže kiselost želudačnog soka, a ona zaustavlja varenje ugljenih hidrata. Bolje je jesti samo belančevine ili samo ugljene hidrate. U teške kombinacije spadaju: šnicla s krompirima; meso i hleb, meso i testenina (lazanje, špagete sa mesom, musaka od krompira) banana i jogurt; Trebalo bi izbegavati grašak s mesom. Belančevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve u grumenima se raspoređuju oko belančevina iz mesa, onemogućavajući tako pravilno varenje. Teške su i sledeće kombinacije: riba na žaru i gorgonzola; hamburger sa sirom; živinsko meso s pavlakom; meso ili riba pripremljeni na pavlaci; svinjske kobasice sa sočivom; Pirinač i vino. Kao što je rečeno, varenje skrobnih namirnica (testenina, žitarice, banane, krompir, itd) traži alkalnu sredinu i zaustavlja se u prisustvu kiselih materija, na primer voća, sokova od agruma, vina, limuna i sirćeta. Rižoto sa vinom ne može biti dobra kombinacija, kao ni vino uz krompir, testeninu, hleb. Voće nakon testenine ili pirinča, ali i veoma kisela salata uz ove namirnice nije dobra.

   Testenina i slatkiši nisu dobra kombinacija. Želudac vrlo brzo vari šećere - ako uz njih nismo konzumirali ništa drugo. Ali, ako je želudac već zauzet varenjem hrane, šećeri moraju da čekaju da dođu na red. Zato voće i slatkiše nikad ne bi trebalo jesti uz ili nakon obroka, našte, za doručak ili užinu. Teške kombinacije: Sva slana jela u kombinaciji s dezertom ili voćem. Slatkiše i voće treba konzumirati između glavnih obroka, a ne odmah posle njih. Pogrešna kombinacija namirnica neće nikada dovesti do idealne održive težine i najverovatnije će vremenom dovesti organizam do mnogih bolesti (osobe obolele od raka debelog creva daju anamnestički podatak da su uvek jeli meso sa hlebom ili krompirom, kao i meso u kombinaciji sa testeninama). Povrće je zdravo, ali treba voditi računa da se kuvanjem menja glikemijski, odnosno, slatki indeks. Ovaj indeks predstavlja brzinu kojom raste nivo šećera u krvi posle uzimanja određene vrste hrane, odnosno brzina porasta nivoa insulina u krvi nakon uzimanja odredjenih namirnica. Njega određuje vrsta šećera (koja se nalazi u hrani), količina dijetnih vlakana u toj hrani i načina pripreme hrane. Kuvanjem, povrće dobija karektiristike običnog šećera. Unosom kuvane šargarepe ili celera na primer, podiže se nivo šećera u krvi, pa sledstveno i nivo insulina. To vremenom iscrpljuje pankreas, osim što dovodi i do porasta telesne težine. Često u praksi čujemo izjavu: jedem samo kuvano povrće i nikako da smršam!

   Krompir je namirnica koju naročito treba ograničiti u ishrani ukoliko želimo da smršamo. Danas je krompir toliko genetski izmenjen, da ni ne podseća na onaj od pre 20 godina. Šta se izmenilo? Zamislimo da postoji u krompiru jedna mala niska bisera, samo što se svaki biser zove amidon, a u njemu se nalaze šećeri. Genetskim inženjeringom se postiglo da, umesto jedne male niske bisera od amidona, u jedan krompir može da stane 100 takvih ogrlica, a da je veličina krompira ostala ista. Kuvanjem i prženjem, ovi amidonski biseri pucaju i oslobadjaju čiste šećere. Možemo slobodno reći da jedući ovaj krompir, mi praktično jedemo šećer. Što je raskuvaniji (krompir pire) ili prženiji (pomfrit), to je šećer u većoj količini dostupan i mi opterećujemo još više naš organizam. Obrok kao što je hamburger u zemički, pomfrit i coca-cola je sigurno zločin za naše telo.

   Povrće je idealno jesti presno (šargarepa i celer naročito), dok mnoga druga povrća treba samo kratko skuvati na pari. Paškanat iz supe dijabetičari nikako ne treba da jedu. Idealne namirnice su one čiji glikemijski indeks ne prelazi 45. Dobro je kombinovati namirnice niskog i visokog glikemijskog indeksa, evo jednostavnog primera:
*Dobar primer:
Ovsene pahuljice (Gi=53) sa jogurtom od obranog mleka (Gi=14)
*Loš primer:
Punomasno mleko (Gi=38) sa krofnama (Gi=78)

Idealno vreme za ručak je izmedju 13 i 15 časova.
Tradicionalne ručkove koji podrazumevaju predjelo, supu i glavni obrok, treba izbegavati, jer količinski opterećuju želudac i dolazi do usporavanja varenja, usled opterećenja digestivnih enzima varenjem različitih vrsta namirnica. Ovakva jela je moguće konzumirati jednom na dve do tri nedelje i to tek kad naš metabolizam postane skladan, odnosno kad se telesna težina stabilizuje na željenom nivou. Testeninu treba jesti u manjim količinama nego što mi obično praktikujemo. U danima kad jedemo testeninu, trebalo bi smanjiti unos proteina (i ujutro i uveče) da bismo omogućili što bolju energetsku iskoristljivost ugljenih hidrata i da ne bismo blokirali ili usporili metabolizam. Testeninu nikako ne smemo jesti dva dana za redom. Najbolje je unos ograničiti na maksimalno dva do tri puta sedmično. Ponavljamo, kad jedemo testeninu, nikako ne pravimo kombinaciju sa mesom (ponavljamo, nije dobro jesti lazanje, musaku od krompira, špagete sa mesom, pitu od mesa i slična jela). Obrok koji u sebi sadrži namirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima će blokirati metabolizam i funkcionisanje organa za varenje, doneće nam osećaj težine, umora, uspavanosti i usporenosti. Na ćelijskom nivou će doći do stvaranja velikih količina otpadnog materijala, što će zatrovati tkiva, u crevima će se hrana dugo variti, nastaće mikro oštećenja, koja vremenom dovode do pojave ozbiljnih oboljenja organizma (karcinomi).

   Osnovna podela namirnica je na belančevine i skrobne namirnice. Kad kažemo da ne treba kombinovati ove vrste namirnica, to podrazumeva da se skrobne namirnice (krompir, sve žitarice, hleb, testenina, pirinač, pasulj, grašak, sočivo, sojino mleko i jogurt, tofu sojin sir, banana, slatke kruške, smokve) ne mešaju sa belančevinama (sve vrste mesa, riba, jaja, sirevi, sirni namazi). Koncentrovana belančevinasta hrana se mora odvojiti u posebne belančevinaste obroke. Može se mešati sa svim povrćem osim sa krompirom, a idealna kombinacija je sa plodovitim i glavičastim povrćem. Krompir je snažna skrobna namirnica, za razliku od graška ili pirinča. Pirinač se može ponekad kombinovati (nakon postizanja idealne težine) sa slabijim proteinima (riba, piletina). Belančevinasta hrana se po pravilu jede bez hleba, testenine, ili bilo koje druge žitarice. Takvi obroci se lako pripremaju i veoma lako vare. Posle ovog obroka se nećemo osetiti umorno, tromo i bezvoljno. Ako želimo da poboljšamo varenje, u istom obroku ćemo jesti samo jednu vrstu belančevina. Sa koncentrovanim belančevinama ćemo uvek jesti dosta salate, koja je odličan izvor vlakana.


*Prema sličnim osobinama i biološkoj vrednosti, povrće se može svrstati u četiri grupe:
1. korenasto, krtolasto i lukovičasto - šargarepa, celer, peršun, paštrnak, cvekla, rotkva, rotkvice, ren, krompir, čičoka, crni i beli luk, praziluk, vlašac

2. glavičasto (kupusasto) i lisnato – kupus, kelj, kelj pupčar, kineski kelj, lisnati kelj, brokula, keleraba, karfiol, zelena salata, blitva, spanać, radić, komorač, rabarbara,
artičoka

3. mahunasto (leguminoze) – boranija, pasulj, grašak, sočivo, soja, bob, bamija

4. plodovito – paradajz, plavi patlidžan, paprika, krastavac, dinja, lubenica, tikva,
tikvice

Prijatelj sajta

Go to top