1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 5.00 (1 glas)

Hrono doručak

   Doručak je kapitalni obrok, jer ovaj obrok definiše sve ćelijske funkcije u organizmu dalje u toku dana.
Ako niste spremni da uvedete doručak kao obavezan i najvažniji dnevni obrok, vi niste pravi kandidat za primenu hrono nutritivnog režima, jer nećete imati željene rezultate. Razmislite o tome.
Idealan doručak trebalo bi da sadrži masti, belančevine i spore šećere (žitarice), jer je naš organizam prilagodjen da samo ujutro može dobro variti i iskoristiti kombinacije ove hrane.
   Ujutro je najveća proizvodnja enzima koji učestvuju u metabolisanju masnih namirnica (lipaze). Od produkata metabolizma masti, kasnije se noću, u toku sna stvaraju novi i zaceljuju oštećeni zidovi ćelija.
Ujutro se proizvodi takozvani endogeni holesterol u jetri, neophodan za sintezu hormona i za mnoge druge funkcije, a masnoće u jutarnjem obroku pomažu da se sintetiše kvalitetan ( « dobar ») holesterol. Ukoliko kroz duže vreme ujutro ne unosimo masnoće životinjskog porekla, povećana je produkcija lipoproteina niske gustine, odnosno, takozvanog lošeg holesterola. Ovaj LDL, loš holesterol, umesto da učestvuje u zaštiti i obnavljanju našeg organizma, naprotiv, učestvuje u zapaljenskim procesima i oksidaciji slobodnim radikalima, odnosno ubrzava nastanak starenja i time mnogih oboljenja (karcinomi, bolesti srca i krvnih sudova – visok pritisak, ateroskleroza..). Ujutro je značajna sekrecija i enzima koji metabolišu unete belančevine, pa je i iskoristljivost proteina takodje dobra (ovi proteini iz hrane se kasnije koriste u stvaranju sadržaja naših ćelija).
   Ujutro je sekrecija hormona insulina najviša, a ovo veliko lučenje odgovara i velikom lučenju kortizola, hormona budnosti, koji tad ima najvišu koncentraciju u organizmu. Kortizol takodje svojom aktivnošću prirodno dodatno utiče na povećanje vrednosti šećera u krvi. Da bi se pankreas zaštitio od oscilacija u lučenju insulina, potrebno je ujutro unositi spore, odnosno složene šećere (integralni hleb ili cerealije), a ne brze, odnosno proste šećere (med, običan šećer, voće). Spori šećeri se ne pretvaraju brzo u glukozu (šećer u krvi), kao što je to slučaj sa unetim brzim šećerima – po čemu su obe vrste šećera dobile svoj popularni naziv. Brzi šećeri se velikom brzinom pretvaraju u glukozu (šećer u krvi), pa ova pojava izaziva novo izlučivanje insulina iz gušterače (pankreasa), što vremenom iscrpljuje ovu bitnu žlezdu i dovodi do pojave koja se zove insulinska rezistencija i predijabetes.

Osim zablude da su voće i med najzdravije namirnice za jutro, tu je i široko rasprostranjena zabluda da su veštački zasladjivači odlična zamena za šećer. Povećano lučenje insulina izaziva i svaka vrsta veštačkih zasladjivača. Štaviše, daleko snažniji signal za povećanje lučenja insulina će dati jedna mala jedinica aspartama nego velika kašika običnog belog šećera. Fruktoza je jedini brzi šećer koji ne provocira pankreas na veliko lučenje insulina. Iako je fruktoza voćni šećer, voće i dalje nije dobar izbor za jutro, jer poseduje i dekstrozu i saharozu, šećere koji daju snažan signal pankreasu za lučenje insulina. Prema mnogim autorima, postoji izuzeće koje se tiče džemova bez dodatog šećera, ili sa dodatom fruktozom. Tehnološki postupak pripreme ovog proizvoda omogućuje dobru iskoristljivost, kao i malu štetnost, pa je dozvoljeno da se ujutro jedu ovo džemovi. Sve su redji dijetetski protokoli (srećom) koji savetuju unos voća ujutro i prepodne. Osim trenutnog osećaja povećane budnosti i naleta energije (kod nekih ljudi voće ujutro je takodje i ritualni podstrek za bolju stolicu), nikakva korist ne postoji. Samo šteta. Za doručak je obavezno uneti namirnice visoke hranjive vrednosti, a količina nije ograničena. Hrana može da sadrži i zasićene masnoće (životinjske), mlečne proizvode
(puter, sir), hleb, idealno je da to bude integralni hleb. Dobro balansirani obrok obezbedjuje kvalitetne izvore vitamina A i D, kao i minerale Ca i Mg. Masnoće koje ujutro unesemo putem hrane će uzrokovati da se sinteza endogenog holesterola (u glavnom LDL, odn, lošeg) smanji na minimum. Ovakav dijetetski pristup snižava vrednosti holesterola u krvi i faktore rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova.
 

 Od pića su preporučljivi čaj ili kafa, a unos namirnica kao što su jaja i meso (šunka) su sasvim prihvatljivi.

   Kao što je rečeno, voće nije poželjno jesti ujutro, jer osim što naš organizam nema nikakvu korist ujutro od njega, zbog slabog izlučivanja enzima koji učestvuju u varenju voća, teško ga i varimo. Iako mnogi nutricionisti i dalje preporučuju unos voća ujutro, ako ovo činite, promenite navike danas! Nova preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da se u dijetetskim režimima voće zabrani u jutarnjem obroku! Klinički je dokazano da se redovnim unosom svežeg voća ujutro pankreas vremenom polako iscrpljuje, a iskustva u praksi pokazuju da se kod svih ljudi koji ujutro jedu samo voće, telesna težina ne može dovesti do idealne vrednosti, a iako kod nekih pacijenata postoji gubitak težine, on je privremen, a jo-jo efekat je drastičan. Dugotrajno konzumiranje većih količina voća ujutro i prepodne, kod mnogih ljudi dovodi do pojave pre dijabeta i sledstveno šećerne bolesti u starijem životnom dobu. Deca koja jedu više voća u svako doba dana, a naročito ujutro su najčešće u grupi dece sa većom telesnom težinom. Skoro svako uvek zaboravlja da je voće=slatkiš! I to sa više vrsta šećera od čokolade, na primer.
   Doručak bi trebalo da traje 30 minuta i da ne bude kasnije od 11 sati pre podne. Ukoliko je doručak kvalitetan, kasnije se u toku dana smanjuje želja za većim količinsko – kalorijskim unosom hrane.

   Ako se pojavi glad u prepodnevnim satima, posle obilnog ili manje obilnog doručka, a znamo da nećemo biti u mogućnosti da jedemo do kasnih popodnevnih sati, dozvoljeno je ponoviti unos hrane, sličan doručku, ne kasnije od 13 časova.

Prijatelj sajta

Go to top