1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.00 (1 glas)

Hrononutricija - šta i kako?

   Hrono nutricija je grana medicine koja se bavi dijetetikom i individualnim režimom ishrane prema zakonitostima prirodnih ritmova lučenja hormona i enzima u našem organizmu. Jednostavno rečeno, svakom čoveku je potrebno da koristi odredjene vrste namirnica u različita doba dana, da bi njihova iskoristljivost za stvaranje energije bila najveća, a stvaranje otpadnog materijala pri tom najmanje.
   Princip hrono nutricije je osmišljen od strane dr Alain Delabos-a, francuskog nutricioniste sredinom osamdesetih godina dvadesetog veka. Ovaj režim je veoma jednostavan za primenu, a krajnje delotvoran u smislu sprečavanja brojnih bolesti i stanja koja nastaju usled nepravilne ishrane.

   Hrono nutricija je jedini dijetetski režim danas, putem koga je na veoma jednostavan način, moguće očuvati ili vratiti dobro zdravlje. Samo u Francuskoj postoji nekoliko miliona ljudi koji primenjuju principe hrononutricije.
Primenom hrono nutritivnih principa se bez velike muke, trajno gubi višak kilograma, a ukoliko postoji poremećaj u vrednostima šećera, holesterola i triglicerida u krvi, ovaj je režim jedini pravi terapijski izbor za postizanje normalnih vrednosti i sprečavanje nastanka dijabetesa, bolesti srca, krvnih sudova i maligniteta. Hrono nutricija koristi najsavremenija saznanja iz oblasti molekularne biologije, ali i postojeća znanja iz fiziologije ljudskog organizma. Na ovaj način je sastavljena najpreciznija karta dnevnog ritma koji se odnosi na naš metabolizam. Nije isto ako u jedno doba dana jedemo vrstu hrane koju prema našem prirodnom ritmu izlučivanja hormona i enzima ne možemo iskoristiti u to odredjeno doba dana, a mogli bismo imati veliku korist da smo je pojeli nekoliko sati ranije ili kasnije. Naš metabolizam je dirigovan od strane mnogih hormona i enzima koji se izlučuju u okviru odredjenih organa, a ovo lučenje je uvek vremenski odredjeno i to ne prema našim individualnim navikama, već po zakonu univerzalnog ritma dana i noći. Ovaj ritam je predstavljen sledećim: izlazak sunca, podne, posle podne, zalazak sunca, noć. On diktira i to kako će izgledati naš individualni biološki ritam. Postoji odredjeno vreme za stvaranje energije, potrošnju energije, stvaranje masnih depozita (u cilju kasnijeg korištenja ovih skladišta za stvaranje energetskih zaliha) itd, a ovi intervali su fiziološki, znači prirodni, nesvesni i odredjeni su zapisom u našem genetskom materijalu.

Hrana koju pojedemo se nikako ne može upotrebiti za direktno stvaranje energije (samo je poneka vrsta šećera pogodna za veoma brzo pretvaranje u energiju). Da bi naši organi mogli nesmetano da obavljaju svoje funkcije, potrebno je da se sva hrana u digestivnom sistemu rastvori do posebnih molekula, koji se tek tada mogu koristiti dalje za stvaranje odgovarajućeg oblika energije. Da bi se ovo ostvarilo, naš organizam izlučuje odredjene supstance, koji se zovu enzimi
i hormoni. Oni se ne izlučuju u istoj količini i stalno u svako doba dana, već po zadatom, univerzalnom fiziološkom ritmu.
Neki enzimi se više izlučuju ujutro, neki u podne, neki posle podne ili uveče. Hormoni se takodje izlučuju u dnevnom ritmu, na primer, rano ujutro se izlučuje najveća količina kortizola i insulina, dok se melatonin, hormon sna luči samo uveče i noću. Pojedine namirnice se prirodno lako vare u odredjeno doba dana, dok za varenje neke neodgovarajuće namirnice u to isto doba dana, moramo da iskoristimo sve postojeće fiziološke rezerve u cilju korišćenja te namirnice za stvaranje potrebne energije za rad organa. Ovim zbunjujemo naše žlezde koje luče hormone, tražimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju. Kad istovremeno postoji nedovoljno i neadekvatno lučenje enzima, javlja se nepravilnost u metabolizmu koja vodi u hronične bolesti i gojaznost.

   Klinički je dokazano da je voće pogrešan izbor za jutro, a testenina za veče. Niti je nama voće potrebno ujutro, niti imamo fiziološku mogućnost da ga iskoristimo na pravi način. Isto tako, testenina u večernjim ili noćnim satima (a ovo je apsolutno najčešća greška u ishrani) nam nije pametan izbor, jer mogućnost da je iskoristimo za stvaranje energije praktično ne postoji u ovo doba dana, usled prirodnog nedostatka odgovarajućih enzima, pre svega amilaze, koje vare ovaj oblik hrane. Priroda se postarala da naš organizam štedljivo i na najbolji mogući način iskoristi svaku hranu koju pojedemo, ali samo ako je jedemo u vreme kad je fiziološka funkcija digestivnog sistema odgovarajuća.
Pogrešan izbor hrane u odredjeno doba dana dovodi do stvaranja metaboličkog otpada i zatrovanosti ćelija organizma.
Ovo vremenom izaziva razne bolesti organizma. Pre svega, nastaju razne metaboličke bolesti (šećerna bolest, usled iscrpljivanja pankreasa, poremećaj lipidnog statusa – povećanje vrednosti triglicerida i holesterola u krvi i kao posledica ovoga, nastaju bolesti srca i krvnih sudova, visok pritisak, ali i prerano starenje, razni maligniteti, degenerativni poremećaji, gojaznost itd. Najčešća vidljiva posledica grešaka u ishrani je pojava gojaznosti, kako opšte, tako i parcijalne (nakupljanje masnih depozita u odredjenim delovima tela). Veličina porcija i samim tim količina hrane koju jedemo je drastično veća nego što je bila pre 20 i 25 godina. Osim ovoga, izbor hrane je postao više nego neodgovarajući, ovo se naročito odnosi na ono što je dostupno od hrane deci (grickalice, čipsevi, bonbone,
čokoladice, testenine, peciva itd).
   Kad pojedemo neku hranu koju ne možemo da koristimo za stvaranje energije, mi je uskladištimo u obliku masnih naslaga, za neku drugu priliku. Problem nastaje zbog toga što ova uskladištena masnoća nikad nije sasvim čista, već ona koja se u našem organizmu pravi sa dodacima metaboličkog otpada. Ova masnoća se kao takva ne koristi na pravi način ni kasnije, u slučajevima kad bi trebalo da se oslobodi iz depozita u cilju stvaranja energije.

   Dodatno opterećenje za naš organizam je to što mi nastavimo sa unosom hrane u pogrešno vreme, pa osim što se nakupljena masnoća nikad ne iskoristi, mi dodajemo novu količinu u skladišta. Naravno, odsustvo fizičke aktivnosti je okidač za nastavljanje taloženja masnoća, jer mišići za svoj rad koriste veliku količinu energije, pa se masnoće ne nakupljaju lako kod fizički aktivnih ljudi. Ako pokrenemo mišiće, mi smo uradili veći deo posla za naš pravilan metabolizam i stvaranje siluete tela koja odgovara našoj prirodnoj konstituciji. Prirodna konstitucija čoveka je čvrsto i zategnuto, a ne mlitavo i debelo telo. Uzroci prekomerne težine, pojave koja predstavlja izuzetno veliki problem kod čoveka u svetu su raznoliki, mada je najčešće u pitanju skup više faktora (navike, psihološka struktura ličnosti, kulturno okruženje itd).

Nasledje se još uvek navodi kao važan faktor u nastanku gojaznosti, mada se svake godine u literaturi objavljuje, nakon rezultata neke nove meta analize, da je ovaj uticaj ranije preuveličan. Bitna činjenica da su i navike unutar jedne porodice veoma značajan uzročnik nastanka gojaznosti. Takođe se pominje ćelijski poremećaj na nivou mitohondrija jer su one glavni proizvođači energije. Mitohondrije se nasleđuju od majke i to može objasniti odnos između težine deteta i težine njegove majke. Ako je majka gojazna, kasnije postoji 75% šanse da i dete bude gojazno. Često se poslednjih godina govori o posebnom proteinu koji se stvara u organizmu, odgovornom za osećaj sitosti. Ako postoji poremećaj u stvaranju ovog proteina, osoba koja pojede obilan obrok neće osetiti sitost i imaće potrebu da u toku dana uzima više hrane. Mnoge druge teorije o nastanku gojaznosti su danas aktuelne u savremenoj medicini.
Ali, ostaje činjenica da je od presudnog značaja za razvoj gojaznosti, kao i za nastanak mnogobrojnih oboljenja, ipak bitan izbor hrane. Hrono nutritivni režim zabranjuje unos samo nekoliko vrsta namirnica, što znači da je veliki izbor hrane na raspolaganju. Ovaj princip je pre svega opšti životni princip, a za njegovo praktikovanje je potrebno samo malo znanja i zdravog razuma. U hrononutritivnom režimu nema ograničenja u količini namirnica, slatkišima i
masnoćama. Ne postoji brojanje kalorija, nema spiskova recepata po danima. Hrono nutricija kod gojaznih, za veoma kratko vreme (oko 4 nedelje), bez ikakve muke, dovodi do upadljivog gubitka telesne težine (u praksi imamo slučajeve od gubitka i više od 10 kg, mada je najčešće oko 6 - 8 kg). Osim gubitka kilograma, ovaj metod reguliše izgled siluete, naše telo postaje oblikovano prema urodjenoj - fiziološkoj konstituciji. Izražen stomak, jahaće pantalone, velika zadnjica, debele butine itd, nisu pokazatelj naše konstitucije, već posledica nepravilnog nutritivnog režima i mogu se regulisati za
izuzetno kratko vreme.

   Dokazano je da odredjena vrsta hrane ne odgovara svakoj konstituciji. Da bismo tačno odredili vrstu morfotipa, primenjujemo takozvane antropometrijske mere, koje podrazumevaju merenje odnosa izmedju kukova i struka, promer ručnog zgloba, obim ramena i grudi, visine, težine i dr. Na primer, dokazano je da suviše kuvanog povrća u ishrani dovodi do pojave širokih kukova, suviše mesa u ishrani dovodi do smanjenja bokova, butina i stomaka i blagog povećanja ramena i grudnog koša, mnogo skroba (testenine, krompir, hleb) dovodi do pojave velikog stomaka, butina i zadnjice (u zavisnosti od pola i godina starosti), itd. Prema francuskim autorima, velike se greške prave baš unosom vrste namirnica koje ne odgovaraju morfološkoj karakteristici našeg tela. Do skora je bila aktuelna i veoma značajna uloga krvnih grupa u načinu ishrane i izboru namirnica, pa je stavljena po strani, a zatim nanovo prihvaćena.

   Dr.Piter D'Adamo je 1996 godine objavio prvu u nizu knjiga koja se bavi ovom temom. Ovaj lekar zasniva svoju teoriju (ovo je zapravo teorija njegovog oca, stara pedesetak godina) o slaganju određenih krvnih grupa sa vrstama namirnica. Prema toj teoriji, vrsta belančevina koje se nalazi u hrani (lektini) ponaša se kao izazivač hemijske reakcije u dodiru sa belančevinama naših krvnih ćelija i ovom reakcijom dolazi do oštećenja ćelija. Budući da su naše krvne ćelije različite (razne krvne grupe ABO sistema) određena hrana će bukvalno za neke ljude prestavljati lek, a za druge otrov, smatra dr D'Adamo. Zamerka za dosledno primenjivanje ove strategije je i dalje u tome što mi ipak nismo svi isti unutar 4 krvne grupe. Dokazano je da je varijacija unutar svake krvne grupe izvanredno velika. Najveća zamerka ove teorije je potpuno uopštavanje ljudskog organizma u pogledu varenja belančevina: svi ljudi krvne grupe A bi trebalo da budu vegeterijanci. Belančevine iz mesa za pripadnike krvne grupe A predstavljaju okidač u nastanku karcinoma, na primer, dok žitarice za krvnu grupu O predstavljaju izvor raznih hroničnih bolesti uzrokovanih padom imuniteta. Prema kliničkim studijama, dosledno primenjivanje dijetetike zasnovane na krvnim grupama niti produžava život statistički značajno, niti ga skraćuje. Daleko manje varijacija postoji unutar grupa načinjenih prema morfološkim karakteristikama ljudskog tela. A antropološke studije su pokazale da krvne grupe nemaju nikakve veze sa izgledom i merama našeg tela.

Prijatelj sajta

Go to top