1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 5.00 (1 glas)

Gojaznost

Gojaznost negativno utiče na mnoge, dobro poznate načine, kao što su operećenje srca i krvnih sudova, porast krvnog pritiska, taloženje opasnih materija u crevima, otežava i remeti funkcije rada unutrašnjih organa (jetra, pankreas, bubrezi), ugrožava metaboličke procese, dovodi do poremećaja u funkciji i strukturi zglobova i kostiju, itd. Ali, danas su opsežna ispitivanja pokazala direktnu povezanost izmedju debljine čoveka i skraćenja njegovog životnog veka putem jednog donedavno malo poznatog mehanizma, kojim sopstvene masne ćelije “jedu” onaj genetski materijal koji presudno odredjuje dužinu našeg životnog veka. Na osnovu radova doktora Tim Spectora, naučnika iz St. Thomas Hospital u Londonu, koji je proučavajući genetsku strukturu i patološka opterećenja blizanaca, došlo se do
zapanjujućih rezultata o ponašanju genetskih zapisa kako kod gojazne dece, tako i kod gojaznih odraslih pojedinaca.
Rezultati su objavljeni u stručnoj periodici (Lancet Medical Journal, pre svega), a kasnije studije su objasile i molekularno-biološku strukturu problema skraćenja životnog veka kod gojaznih ljudi. Eric Ravussin, iz Biomedicinskog Istraživačkog Centra u Baton Rouge, (LA) je sa svojim timom potvrdio rezultate iz Londona. Kao posledica mnogih istraživanja, sastavljen je stručni tim na Medicinskom Univerzitetu u New Jersey-ju u SAD, gde su ciljano ispitivani genetski zapisi kod nekoliko hiljada ljudi, kako normalne telesne težine, tako i gojaznih. 

   Vrednost BMI (body mass index, pojam koji se ne prevodi, a predstavlja pouzdan indikator za količinu telesne masnoće), preko 30, bila je faktor u definisanju gojaznosti. Jedna od ovih studija, naročito značajna za dalju sudbinu teorije o kraćem životnom veku gojaznih ljudi je obavljena na 1.125 žena, od kojih je preko 20% bilo gojaznih (imale su BMI preko 30).
Laboratorijski testovi su podrazumevali kompletne biohemijske, imunološke analize, kao i analizu jedne posebne strukture unutar ćelija belih krvnih zrnaca, koja se zove telomera, a poznata je po tome što predstavlja periferni deo hromozoma, molekula koji nosi naš ukupan genetski materijal.

   Telomera je (po takozvanoj Hajflikovoj teoriji o starenju) zaslužna za dužinu našeg života, tako što u momentu ćelijske deobe, telomera skrati za odredjenu dužinu. Kada se ćelije tkiva podele za onoliki broj puta, koliko nam je priroda podarila (najčešće izmedju 48 i 54 puta), ćelija dalje ne može da se deli, jer se telomera potpuno skratila i tada ćelija umire, odnosno dolazi do smrti organizma. Istraživanje je pokazalo jednu zakonitost koja se odnosila na ispitane gojazne žene.
Telomere gojaznih žena su bile statistički značajno kraće nego telomere žena sa normalnom telesnom težinom. Kasnija istraživnja su potvrdila da se ovo odnosi i na decu (gojazna deca imaju kraće telomere od svojih vršnjaka).

Ubrzo nakon ovih istraživanja, 2005 godine, otkriveno je da se u krvi gojaznih ljudi nalaze značajno viši nivoi jednog hormona, po nazivu leptin, a koga luče masne ćelije. Ovaj hormon odredjenim mehanizmima skraćuje telomere (ovo je sličan mehanizam kao što i duvanski dim deluje u smislu skraćenja telomera). Ovi rezultati su podstakli Svetsku Zdravstvenu Organizaciju na akciju i danas se ogromna novčana sredstva ulažu u terapiju gojazne dece i preventivu gojaznosti uopšte. S druge strane, naučnik sa Kolumbijskog Univerziteta u USA, Rudolph L. Leibel kaže, da su prikazani rezultati istraživanja veoma provokativni, ali da ne moraju obavezno značiti da će svi gojazni ljudi, ili oni sa skraćenim telomerama, biti osudjeni na to da umru mladi. On ostavlja mogućnost da je vreme neophodno za deobu različito, tako da je moguće da se kod nekih ljudi ćelije dele sporije, pa iako je mogućnost reprodukcije smanjena, može da se očekuje prosečna dužina života.

  Koji su pokazatelji gojaznosti?

Kad kažemo gojazan, mislimo na to da je BMI čoveka preko 30. Radi preciznosti odredjivanja stepena uhranjenosti, dizajnirana je tabela body mass index-a (bodi mas indeks) po kojoj se možemo veoma brzo orjentisati kakva nam je količina masti, dovoljno je znati našu težinu i visinu i lako ćemo se orjentisati u kom se delu skale nalazimo.
Gojazna je svaka osoba koja ima BMI preko 30, a preterano uhranjena je svaka osoba koja ima BMI preko 24,9; normalno je uhranjen svako ko ima BMI izmedju 18.5 i 24.9, a vrednost BMI ispod 18.5 je takodje patološka i govori nam da je u pitanju pothranjenost.

Jedna američka psihološka studija iz 1998 godine (4.500 veoma gojaznih ispitanika) otkrila je da 82% gojaznih ljudi sebe vidi kao popunjenu, malo korpulentniju osobu i ne prepoznaje se medju siluetama izmedju više gojaznih osoba. Kada bi ispitivači pokazali siluetu dotičnog ispitanika na fotografiji uz siluetu normalno uhranjene osobe, čak 79% ispitanika odgovara da je u pitanju foto montaža. Često i u praksi možemo čuti izjave kao što su: obožam što sam debela, potpuno sam srećna (dokazano je u svim ozbiljnijim neurofiziološkim ispitivanjima, da je kod gojaznih ljudi lučenje hormona sreće za skoro 35% ispod normalnog nivoa, pa izgleda, da ovakva izjava nije tačna. Depresivnom raspoloženju podlegne 78.7% gojaznih ljudi, a više od 60% pacijenata mora primati medikamentoznu antidepresivnu terapiju!! Znači, ako zanemarimo izjave pojedinih gojaznih ljudi, pokušajmo da shvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna i veoma teško izlečiva BOLEST. Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, već uključuje čitavu njegovu porodicu i radno i prijateljsko okruženje.
Francuzi za gojaznost kažu da je bolest koja oduzima sreću. Dokazano je da gojazni ljudi nisu sretne i zadovoljne osobe.
Najbolji rezultati u terapiji gojaznosti se danas postižu kombinovanjem individualnih dijeta i suplemenata koji vraćaju ravnotežu u neurotransmiterskoj funkciji u mozgu, to jest, vraćanjem osećanja sreće i radosti.

 

*izvor Wikipedia : Izračunajte BMI -  na naslovnoj strani

Prijatelj sajta

Go to top