1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 2.75 (2 glasova)

Kada je pravo vreme za vežbanje?

   Masne ćelije su fantastični proizvodjači i čuvari energije neophodne za rad srca i mišića. Ali, masno tkivo ne elimiše iz organizma ni na koji način mast, već to rade mišići.. naši mišići su osnovna mašina, koja sagoreva mast i pretvara je u energiju. Ne postoji posebna tajna: osnovno je pokrenuti mišiće i masne naslage će se prirodnim putem smanjivati. Naš bazalni metabolizam, količina energije koja je potrebna za rad srca, mišića i svih drugih organa je u proseku jednaka potrošnji od 1.200 do 1.500 kalorija na dan. Mozak troši samo šećer, pa čak i za neke najteže mentalne funkcije, mozak ne sagori nikad ni miligram masti.
Poznato je da postoji odredjen broj ljudi, koji u svom genomu imaju prirodnu zaštitu od svih poremećaja u metabolizmu masti, to se zove genetski polimorfizam, pa kako nemaju problema u metabolizmu masti, oni mogu imati idealnu telesnu težinu i bez mnogo fizičke aktivnosti, a pri tom mogu jesti mnogo i čak vrlo nezdravo, gledano po bilo kom nutricionističkom principu... 

   Intenzivne vežbe nisu način da se oslobodimo viška masnih naslaga. Naprotiv. Znamo da se moramo pokrenuti, ali i to moramo raditi pametno.

Kad i kako se vežba je takodje veoma bitno!

Trik je u tome, kako imati najveću korist od vežbanja uklapanjem fizičke aktivnosti u hronobiološki ritam. Pravo vreme za vežbanje je ono kad se masne ćelije spremaju da započnu proces oslobadjanja masti.

   Ne treba da vežbamo u vreme kad hormon insulin blokira enzim lipazu, to jest dok traje lipogeneza, odnosno stvaranje masti. Znači, ne vežbamo posle obroka i to najmanje sledeća 2 sata. Sem što je potpuno neefikasno, može biti opterećujuće za varenje unete hrane, moguće je da se varenje uspori i da imamo kontraefekat ukoliko želimo da smršamo. Iskoristimo prirodno najaktivniji period za lipolizu (nivo kortizola ujutru je najviši izmedju 7 i 8 sati, kortizol je takozvani hormon budnosti, a tada je znači i nivo aktivacije svih naših životnih funkcija najviši.
   Najbolje vreme za vežbu je ujutru, a pre doručka.
   Statistika kaže: ljudi koji primenjuju ovaj princip čine upravo najveći procenat onih koji imaju idealnu telesnu težinu. I to bez ikakve muke.
   Ove jutarnje vežbe moraju biti umerene, a prema savetima stručnjaka, pogrešno je ujutru trčati (što većina ljudi smatra veoma zdravim), jer našem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon budjenja da postignu pun kapacitet, pa nije dobro preopteretiti telo većim naporima. Statistika kaže da je procentualno daleko veći broj iznenadnih smrti usled opterećenja srca u toku trčanja u rano jutro nego u bilo koje drugo doba dana. Ostali termini za vežbanje su pre ručka ili pre večere, ali ovo poslednje je najgora alternativa. Najmanje je preporučljivo vežbanje posle 20 časova (razlozi su brojni, jedan od razloga je što tim postupkom veštački održavamo naše nadbubrežne žlezde aktivnim, a to vodi u hroničan sindrom stresa, koji pak kasnije dovodi do brojnih poremećaja u telu, a pre svega poremećaju imuniteta).

   Teške vežbe (sprint, aerobik) brzo isprazne zalihe ugljenih hidrata i dovedu do zamora, koji dalje dovodi do niza metaboličkih pomeranja, koji rezultuju zaključavanjem čuvenih vrata masnih ćelija i čuvanjem zaliha masti (naše telo ove teške vežbe prepoznaje kao pretnju, a ne kao stimulans!), a s druge strane, akutan pad šećera povećava potrebu za unosom hrane.
   Ovo je jako loše, jer se masne zalihe nisu ni počele topiti, a naš mozak daje komandu da moramo uneti novu hranu da bi se zaštitili svi unutrašnji organi i obezbedila neophodna energija za njihov rad. Naše telo se strateški priprema za taj unos, pa bez obzira jeli mi tada ili ne, pokreću se svi mehanizmi za proces stvaranja masti. Uz ovaj efekat, mi ćemo dobijati na težini, čak i ako budemo jeli samo presno povrće nakon intenzivnog treninga!
Ovo je jedan od razloga zašto su se ove vežbe pokazale kao neefikasne, osim što mogu biti opasne za kardiovaskularni sistem kod gojaznih ljudi, koji počinju da vežbaju po savetima vidjenim na TV.
   Za eliminaciju masti, potrebno je vežbati duže od pola sata u kontinuitetu i to sa najviše 50% maksimalnog kapaciteta, gde ćemo maksimalno poštedeti ugljene hidrate iz rezervi tela.
   Teretana može biti dobar izbor, ali samo uz stručni nadzor. Po mnogim istraživanjima, brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao najefikasnije rezultate u očuvanju zdravlja i to zaista ubedljivo. Žene treba da imaju najmanje 4 sata aktivne rekreacije u toku jedne sedmice, muškarci 3 sata (razlike u nivou testosterona). Ali, rekreacija ne podrazumeva hodanje od oko 3 km/h, znači lagana šetnja ne spada u ovu priču (šetam psa svaki dan, guram kolica, često gledam izloge, ovo su samo neki od
odgovora na pitanja o fizičkoj aktivnosti)...

 

Prijatelj sajta

Go to top