1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 5.00 (1 glas)

Preskakanje obroka - da ili ne?

   Pored uzimanja grickalica, drugi najčešći poremećaj u navikama u ishrani je preskakanje obroka.
U  praksi, od mnogih ljudi čujemo da ne doručkuju, ali ima i sledećih izjava: ne večeram uopšte jer to je zdravije; ujutru jedem samo voće; pojedem do 2 kg voća svaki dan; nikad ne stignem da ručam; uopšte ne jedem meso, najsladje mi je da jedem uveče u 11.. itd...
Za svaku od ovih izjava mogli bismo napisati posebne priručnike o tome zašto nešto ne treba raditi, ali ukratko ovde treba pomenuti sledeće:
-u organizmu čoveka se skoro ništa nije izmenilo od vremena kad je primitivni čovek bio lovac i kad nije imao mnogo različitih namirnica u svakodnevnoj ishrani. Svakako je došlo do odredjenih promena u genetskom kodu nakon prelaska čoveka iz nomadskog načina života (kad je samo lovio) u mirniji život sa uzgajanjem poljoprivrednih kultura.
Voće i bobice su lovci jeli kad nisu imali ulov, to jest, kad nisu mogli da nabave meso. S druge strane, ljudi koji su se bavili poljoprivredom su osim mesa jeli i razno povrće, žitarice i voće, pa se organizam pomalo i polako prilagodio na takvu vrstu hrane. Na ovom saznanju iz istorije se bazira teorija ishrane po krvnim grupama. Prvi lovci su imali O krvnu grupu, a kasnije je došlo do promena, jer se menjao i način života i shrana. Po to j teoriji, O krvna grupa stvara odličnu energiju od unetog mesa, dok A krvna grupa ima veliko opterećenje organizma od mesa. Ipak, voće samo po sebi, nikako ne daje gradivne elemente organizmu. Za funkcionisanje srca i unutrašnjih organa, neophodni su proteini i masti. Voće je poželjno jesti umereno i u odredjeno vreme u toku dana, a to je, po zakonu hrononutricije oko 17 h.

Veliki problem nastaje kod ljudi koji izbegavaju doručak (najveći broj), ili uzimaju veoma malu količinu hrane ujutru, ili samo voće (što takodje često čujemo).
O ovome danas naučnici znaju skoro sve i ne postoji ni najmanja sumnja u opravdanost unosa odredjenih, veoma visokokalorijskih namirnica, upravo ujutru, upravo kad je nivo kortizola, hormona budnosti, u našem krvotoku najviši i kada je lučenje insulina najaktivnije.

   U tom periodu je metabolizam najsnažniji, najbrži i najefikasniji. Tada se najbolje osećamo, organizam priprema energiju za sve naše dnevne aktivnosti.
   Šta se zapravo dogodi kad preskočimo unos hrane ujutru?
-Nivo hormona kortizola je veliki, u krvi nam je blaga hipoglikemija, ili kod mnogih ljudi čak i veći pad šećera.
-Iako možda ne osećamo glad, naš želudac i ceo digestivni sistem se sprema da primi hranu, pa počinje sa izlučivanjem odredjenih supstanci koje treba da pomognu u varenju.
-Aktiviraju se brojni hormonsko-enzimski mehanizmi koji služe u stvaranju neophodneenergije za rad srca, mišića i mozga (i svih unutrašnjih organa).
Tada mi preskočimo ovaj obrok, ili još gore, popijemo kafu sa šećerom (ili još mnogo gore od toga – popijemo kafu sa veštačkim zasladjivačem) i time bukvalno zaključamo sva vrata na našim masnim ćelijama, to jest adipocitima, one započinju intenzivan proces zaštite svojih postojećih rezervi neophodne energije za rad organa.

Jedan atavistički princip nam donosi velike muke.... U prastara vremena, kada čovek nije jeo svaki dan (a još manje tri puta na dan), jedini način da preživi, bila je jedna prirodna karakteristika masnih ćelija: izazivanje automatskog zaustavljanja aktivnosti svih enzima koji razgradjuju masne rezerve u njima.
Kada nije bilo redovnog unosa mesa, aktivni bi postajali samo sintetišući enzimi i od bilo koje bobice ili voćke koja bi se unela, organizam je mogao da napravi neohodne energetske zalihe, odnosno mast. Na taj način priroda se postarala da ušteda energije za rad srca i mozga bude izuzetno velika i tako je omogućen život u svim uslovima.
Ništa se u telu čoveka nije izmenilo ni sad; kad ljudi u sredinama gde ishrana nije problem, ne unesu hranu u zadatom biološkom ritmu, telo to prepoznaje kao pretnju i odmah započinje brojne mehanizme odbrane u cilju uštede energije. Znači, nakon jednog preskočenog obroka, sve što unesemo kasnije (pa makar to bio i list salate ili jabuka), višestruko se iskoristi, sačuva i uskladišti, bazalni metabolizam se uspori, jer je sve to deo našeg prirodnog nagona za preživljavanjem. Ovo se odnosi na dugotrajne navike koje čovek ima, a na žalost, medicina ima brojne dokaze da ovi atavistički principi i dalje funkcionišu, jer nikako ne smemo da zaboravimo da danas u svetu ima oko 815 miliona ljudi koji pate od gladi, nasuprot preko milijardu onih koji su gojazni, pa se ovi principi hrononutricije mogu svakodnevno empirijski proveravati. Kad je post u pitanju, a govorimo o pravom postu, a ne o modernom vidjenju posta sa unošenjem namirnica kao što su bilji sir gauda ili biljni sir trapist, razne pite od krompira, posnih kolača, itd... može se reći da on predstavlja veoma dobro čišćenje i tela i duha.

Treba da traje 40 dana (ne kraće, a zašto je to, osim u religioznom smislu, opravdano i u medicinskom, opisaćemo malo kasnije u delu o neefikasnim dijetama); post treba da podrazumeva manji kalorijski unos (nikako ne podrazumeva zamenu mlečnih proizvoda biljnim sirevima, pavlake i šlaga - biljnim, ili mesa brojnim zamenama za meso, raznoraznim kaloričnim pitama ili sojinim šniclama), konzumiranjem velike količine posnih kolača itd. Post bi trebalo da bude odricanje, a nikako posvećivanje kuvanju i izmišljanje kojekakvih poslastica... Jer nakon perioda posta, u praksi se najčešće suočavamo sa pacijentima koji su dobili na težini, umesto da su izgubili i dijagnostikujemo nivo holesterola i do dva puta veći od prethodno, pre-posta izmerenog nivoa. Takodje, jedini pravi način ozbiljnog čišćenja organizma je zapravo post koji podrazumeva unošenje samo vode u trajanju od 1 - 3 dana, najviše 5 dana; posle čega treba lagano uvesti najpre tečnu hranu, pa sve ostale namirnice, ali ovaj post se može obaviti isključivo uz medicinsku kontrolu i praćenje od strane lekara.

 

Prijatelj sajta

Go to top