1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 5.00 (1 glas)

Šta je holesterol?

   Holesterol je alkohol velike molekulske težine, koji se proizvodi u jetri i nekim ćelijama uorganizmu.

   Značaj ovog jedinjenja je veoma veliki za život čoveka, a najbitnije uloge holesterola su sledeće:
-obezbedjivanje integriteta ćelijskog zida i stabilnost svih ćelija u organizmu
-on je prekursor kortikosterida, odnosno od njega se dalje sintetišu hormoni koji nam omogućavaju život i funkionisanje u stresnim situacijama, kao i prekursor testosterona, estrogena i progesterona, najvažnijih hormona u reprodukciji i vitalnosti.
-holesterol je prekursor vitamina D, vitamina rastvorljivog u mastima, neophodnog u zaštiti nervnog sistema, održavanju zdravih kostiju i mišićnog tonusa, vitamin D učestvuje u proizvodnji insulina, metabolizmu minerala i u imunom odgovoru organizma.
   Klinički je dokazano je da vitamin D sprečava nastanak karcinoma pankreasa, debelog creva i dojke, ali i drugih maligniteta.
-žučne soli, koje omogućavaju varenje masti, napravljene su od holesterola
-holesterol je neophodan za moždanu aktivnost, jer serotoninski receptori u mozgu ne funkcionišu bez njega.
-majčino mleko sadrži visok nivo holesterola, jer je on, zajedno sa zasićenim masnoćama iz mleka od vitalnog značaja za rast bebe i razvoj mozga. 

   Glavni razlog zašto je ogroman akcenat stavljen na značaj holesterola je njegova potencijalna uloga u razvoju koronarne - srčane bolesti, iako je podjednak broj studija koje pokazuju da ne postoji korelacija izmedju nivoa holesterola i kardiovaskularnih. Štaviše, utvrdjeno je da značajan rizik od nastanka koronarne bolesti postoji i kod starijih osoba koje imaju normalne ili niske vrednosti ukupnog holesterola. S druge strane, u mnogim zemljama zapadne Evrope se svim muškarcima, starijim od 55 godina prepisuje jedan od registrovanih statina, odnosno lekova koji snižavaju vrednosti holesterola i ovo se smatra preventivom od nastanka srčanih bolesti. Praćenje pacijenata u Velikoj Britaniji (studija je obuhvatila 20.536 ispitanika), dovelo do saznanja da je procentulano manji broj obolelih od srčanih bolesti u grupi koja redovno uzima statine, u odnosu na kontrolnu grupu,odnosno u odnosu na one koje ne piju statine. Zamerka koja je ubrzo usledila u britanskim i mnogim svetskim naučnim krugovima je ozbiljno poljuljala značaj rezultata ove studije. Naime, statistika je obuhvatila bukvalno sve ispitanike koji su podvrgnuti terapiji statinima, bez obzira kakve su vrednosti holesterola kod njih bile pre uspostavljanja terapije. Tako da se zapravo ne zna tačno koliko se teapijom uticalo na faktore rizika, čak ni koliko je faktor rizika iznosio u čitavoj grupi ispitanika.
Kritičari terapije statinima često pominju zahuktalu farmaceutsku industriju i fabrikovanje indikacija za primenu odredjenih lekova, pa je i ovakva kritika našla svoje mesto u štampi i stručnim časopisima. Danas se sve više razmatra teorija da vrednost holesterola u krvi ne igra glavnu ulogu u nastanku srčanog obolenja. Studije koje su radjene proteklih godina, govore u prilog tome da je osnovni krivac za nastajanje plakova, odnosno naslaga u krvnim sudovima, zapaljenjski proces i sledstveno oštećenje zidova krvnih sudova, kao posledica velikog unosa raznih šećera. Pre svega unos brzih - prostih šećera ili kako ih još nazivamo – jednostavnih (slatkiši, med, beli šećer, žuti šećer, voće itd) dovodi do poremećaja metabolizma u našem organizmu. Unos ovih šećera dovodi do povećane aktivnosti gušterače, odnosno pankreasa i nakon kraćeg ili dužeg vremena, javlja se iscrpljenost ove vredne žlezde. Nivo šećera u krvi se podiže i sve se teže vraća na normalnu vrednost. Povećanje šećera u krvi dovodi po povećanja vrednosti LDL holesterola, poznatog kao loš holesterol.
Nedavno je otkriveno da se molekuli holesterola oštećuju kad se izlažu velikoj toploti i oksidaciji. Oksidacijski proces se odvija i u organizmu svakog čoveka, ali i u prehrambenoj tehnologiji, naročito je visoka vrednost oksidisanog holesterola u mleku u prahu i jajima u prahu, kao i u namirnicama koje su dugo termički obradjivane na visokim temperaturama (prženje u fritezi). Ovo se takodje odnosi na hidrogenizovanje biljnih masnoća, a njih ima u skoro svakoj namirnici koju danas konzumiramo (margarin, biljni šlag, biljni sir, grickalice, supe iz kese, pekarska peciva itd).

  Svetski standardi daju preporuku da se mora smanjiti vrednost hidrogenizovanih biljnih masnoća u tehnološki obradjenim namirnicama, na maksimum od 2%. Kod nas se ova preporuka ne poštuje, a teško da ćemo u prodavnici videti i jedan proizvod na čijoj deklaraciji stoji tačan procenat ovih masnoća. Holesterol je bitan element u reparisanju, odnosno popravljanju oštećenja ćelija usled raznih zapaljenja. On je stalno prisutan u cirkulaciji, a njegova se koncentracija naročito poveća na mestu oštećenja nekog tkiva, kao normalan zapaljenski odgovor organizma. Ako se u organizmu stvara veća količina oksidisane forme holesterola (usled uticaja slobodnih radikala), ili se putem hrane unosi ova forma holesterola, umesto da holesterol ozdravljuje tkivo na mestu nekog zapaljenskog procesa, dolazi paradoksalno do oštećenja tkiva. Tako se stvaraju i plakovi, odnosno naslage u krvnim sudovima, koje dalje kompromituju cirkulaciju. S druge strane, postoje brojni dokazi da takve oksidisane forme holesterola u mnogim tkivima dovode do pojave maligniteta usled oštećenja ćelija. Holesterol je ipak samo jedan od markera za faktore rizika od nastajanja koronarne bolesti i sada se zna da normalne vrednosti holesterola u krvi nikako ne znače smanjenje rizika od infarkta ili moždanog udara. Zapravo, Dr Christie Ballantyne, sa Baylor College of Medicine je kardiolog sa najvećim brojem objavljenih studija u kojima je glavni zaključak da osobe koje su imale infarkt ili moždani udar, čak u preko 50% slučajeva nisu uopšte imale povišene vrednosti holesterola. Danas je još uvek nejasno u kojoj meri je ishrana bogata mastima dobra ili loša za organizam. Verovatno postoji veliki značaj u genetskoj strukturi ćelija. Jedan od primera je sledeći: stanovnici severnog dela Indije jedu u proseku hranu koja ima 17 puta više životinjskih masnoća, od one koju jedu stanovnici južnih krajeva Indije, a u proseku imaju 7 puta manji broj obolelih od srčanih bolesti. Francuzi jedu hranu bogatu zasićenim mastima, uključujući puter, jaja, sireve, džigericu i ostalo, a ipak, u regionima gde se pačja i guščija džigerica redovno konzumira, srčani udar je zastupljen u 80 na 100.000 ljudi, za razliku od recimo 315 na 100.000 ljudi u Americi, gde je uvedeno sistemski smanjenje masnoća u svim prehrambenim proizvodima (uz napomenu da je opšta gojaznost u SAD rasla proporcionalno smanjenju masnoća u ishrani).

   S druge strane, dokazano je da loše navike u ishrani, a pre svega preskakanje doručka i uzimanje grickalica izmedju obroka, direktno utiču na povećanje vrednosti lošeg holesterola. Ujutro se u našem organizmu intenzivno izlučuju enzimi koji pomažu varenje masti. Ovo je idealno vreme da unosimo više masnoća životinjskog porekla (jaja, sir, kajmak, šunka itd), jer se u jetri baš ujutro sintetiše holesterol. Kada unesemo životinjske masnoće, mi jetri damo gorivo da ona sintetiše više HDL, odnosno dobrog holesterola, a kad njih ne unesemo, ona sintetiše mnogo više LDL, odnosno lošeg holesterola. Ovo se dogadja usled strukturnih razlika u pogledu gustine lipoproteina, dobar holesterol ima veliku gustinu i jednostavno rečeno, za stvaranje ovog oblika je potrebno masno gorivo, dok loš holesterol ima malu gustinu i lako se sintetiše od bilo kakvog materijala. Osim ovoga, preskakanjem doručka, mi samo razdražujemo hormone, čiji je nivo najviši ujutro (kortizol i insulin), pa umesto da pomažemo stvaranje zaštitnih materija u organizmu i da podižemo imunitet, mi dodatno remetimo ovaj proces i omogućavamo stvaranje masnih skladišta u odredjenim delovima tela uz kompromitovanje imuniteta. Nastali masni depoziti se kasnije teško uklanjaju, a aktivnost hormona koje luče ove masne ćelije raste i time dodatno remeti metabolizam.

   Na nivo holesterola se mora terapijski delovati, u smislu snižavanja ukupnih vrednosti, povećanja HDL vrednosti i smanjenja LDL vrednosti.

   Statini su lek izbora kod visokih vrednosti holesterola, ali je preporuka da se pokuša postići normalna vrednost prirodnim putem.
-Obavezno bi trebalo isključiti iz ishrane slatkiše (i voće) najmanje dva meseca.
-Uvesti doručak kao najznačajniji obrok.
-Obavezno je uzdržavanje od pića sa visokim procentom alkohola ili sa dodatkom šećera i zasladjivača.
-Svesti na minimum uzimanje namirnica koje su bogate hidrogenizovanim masnoćama, odnosno, izbaciti iz ishrane margarin, biljni šlag, biljni sir itd.
Ni uz najbolji dijetetski režim, često ipak nije moguće ove vrednosti približiti idealnim.Neophodno je odmah po dijagnostikovanju hiperholesterinemije uvesti programsuplementacije, odnosno svaki pacijent bi trebalo da uzima odredjene prirodne preparate koji utiču na regulaciju metabolizma holesterola Pre svega su tu preparati koji olakšavaju jetri rad, delujući na izbacivanje toksina, zatim razni vitamini koji učestvuju u metabolizmu, aminokiseline koje omogućavaju stvaranje dodatne energije, minerali koji pomažu enzimske aktivnosti i drugo. Na osnovu nivoa slobodnih radikala u krvi, vrednosti biohemijskih analiza i hematološkog profila, odredjuje se individualni režim, izbor i doziranje preparata. Terapija povišenih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao što su Omega 3, E vitamina, C vitamina, selena, grupe drugih antioksidanata, aminokiseline i drugo. Obavezna je veća fizička aktivnost, jer uz dijetetski režim i suplementaciju, a bez povećane fizičke aktivnosti, rezultati mogu biti skromni. Brzi hod je najbolji vid fizičke aktivnosti. Žene bi trebalo da imaju 4 sata nedeljno fizičku aktivnost, a muškarci 3 sata.
   Regulaciju vrednosti holesterola možemo očekivati već za tri meseca. Prvog meseca najčešće se vrednost smanji za jednu jedinicu (ukoliko je na pr. ukupni holesterol 7.5 mmol/L, on nakon jednog meseca ispravnog režima može iznositi 6.5 mmol/L). Odnos HDL i LDL sporije će se regulisati, ali pri ispravnom režimu, već za 4 do 5 meseci, ovaj odnos može biti idealan.

   Svetska Zdravstvena Organizacija je promenila stav prema vrednostima holesterola i ranije postavljenu donju granicu od 5.20 mmol/L je spustila na 4.5, pa se svaka vrednost preko ove smatra lošim nalazom.Biohemijske laboratorije i dalje prikazuju ranije zadate referentne vrednosti, ali ove reference očigledno moramo shvatiti kao zastarele.
Sama vrednost holesterola nema naročito veliki značaj u odredjivanju faktora rizika za nastanak bolesti bez odredjivanja vrednosti slobodnih radikala i c-reaktivnog proteina u krvi. Naravno, dodatno odredjivanje i biokapaciteta krvne plazme da prirodno neutrališe ove visoko reaktivne partikule koje razaraju naše ćelije, je od velikog dijagnostičko – prognostičkog značaja. Nove preporuke za kvalitet sistematskih pregleda podrazumevaju da se uvede obavezno odredjivanje slobodnih radikala, a definitivno, mi bez saznanja o ovim vrednostima, ne bismo smeli da uzimamo nijedan vitamin, a kamoli ozbiljne antioksidativne preparate i sportske suplemente. Ako uzimamo preparate, a ne znamo nivo slobodnih radikala niti naš biokapacitet plazme za njihovu neutralizaciju, najverovatnije ćemo više naškoditi, nego pomoći našem organizmu.

Prijatelj sajta

Go to top