1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.80 (5 glasova)

VOĆE od A do Š

 

Ananas je trospko voće i raste na istoimenom drvetu. Može da se koristi i kao svež i kao konzerviran. Češće se koristi kao konzerviran, jer tako mnogo duže traje nego kao svež. Čest je sastojak svežih voćnih sala, a upotrebljava se i za spremanje sokova. Služi se u koktelima. Negde se koristi u receptima s mesom i kao dresing.

Avokado je tropsko voće i plod je istoimene biljke. Avokoado se može koristii i kao svež za jelo iako ima oporan ukus. Još češće se koristi za spremanje namaza, umaka, salata ili pravljenje potaža.

Banana je je tropsko voće i jedno od najpoznatijih voća na svetu. Banana je plod drveta banana koje je jednogodišnja biljka i izuzetno visoka sa velikim lišćem. Najčešće se koristi kao sveže voće, a za spremanje koristi se za voćne salate, kolače, torte, sokove.

Borovnica je žbunasta biljka. Plod je sjana bobica, plavičaste, modre boje a sazreva u period od jula do septembra. Kiselog je ukusa. Koristi se ili kao sveža a još češće kao sastojak sokova, nadeva, kompota, pekmeza, kolača. Od borovnice se pravi čuveni liker borovnjača. Borovnica sadrži značajnu količinu vitamina C.

Breskva je jedno od voća koje uspeva u našim krajevima. ima ih više vrsta. Jedne imaju glatku površinu,a ima ih koje su obrasle maljama na površini. Isto kao i kod šljiva, nekim breskvama koštica se lako vadi, a nekim teže. Po boji ih ima belih i crvenih,sitnih i krupnih. Dozrevaju u mesecu avgustu. Koristi se za pekmeze, kompote, slatko, kao nadevi za kolače i spremanje sokova.

Brusnica je je žbunasta biljka, a njeni plodovi se koriste u ishrani. Plod je tamno crvene boje. Može se koristiti kao svež ali još češće se koristi kao sušena brusnica, jer tako znatno duže može da stoji, a ne gubi mnogo od svojih energetskih vrednosti. Sadrži značajnu količinu vitamina C. Koristi se za kolače, nadeve, u voćnim salatama kao i za spremanje čajeva i napitaka u medicinske svrhe. Brusnica je poznati uroantiseptik.

Višnja sazreva u mesecu julu.Višnja je plod istoimenog drveta. Okruglog je oblika i liči na trešnju. Po ukusu je ipak znatno više kisela. Od višanja se pravi slatko, pekmez,sok i liker. Poznata je pita sa višnjama i brojni kolači.

Grožđe se gaji za jelo kao sveže, kao i za pravljenje vina. Razlikuje se poboji,ukusu i obliku.Od boja razlikujemo belo i crno grožđe. Kad je zrelo grožđe treba brati rano izjutra.Sazreva u mesecu septembru i oktobru. Koristi se za jelo, a od grožđa se može praviti: vino,slatko,sirće,supa od vina,umak od vina,krem od vina, punč od vina i prelivi od vina.

Kaberne Sovinjon je najpoznatija vrsta grožđa na svetu i od njega se prave najpoznatija vina. Pored njega tu su još Merlot, Nebilo, Pino noar, Širaz, Sanđoveze , Šardone, Crveni traminer ili Klevner, Rizling, Sovinjon blan, Semilon.

Grejpfrut je tropsko voće,i plod zimzelog drveta. Pripada citrusima. Kod nas najpoznatiji su žuti i crveni grejpfrut. Koristi se kao svež, ali zbog gorčine češće kao sastojak salata, sokova, kompota.

Drenjina raste na drvetu ili žbunovima i crvene je boje. Ima veći broj vrsta. Ima veliku košticu, ukusa je kiselog i oporog. Kako u sebi imaju veoma mnogo tanina,daju se i kao lek.Od drenjina se pravi slatko, kompot, sok i pekmez. Stižu u mesecu avgustu. Sok od drenjina se koristi kao sirup i lek. Od sušenih plodova se pravi čaj.

Dud je plod listopadnog drveća i grmlja. U ishrani se slabo koristi. Kod nas se gaji beli i crni dud a plodovi se koriste najčešće za spremanje rakije dudovače.

Dunja je plod drvenastih biljaka. Ona je veoma korisna voćka,oporog je ukusa, te se presna i sveža retko kada upotrebljava, ali se zato od nje mogu praviti razni slatkiši:marmelada, kompot i slatko. Od dunje se pravi jako ukusni sok. Najbolje vreme za kuvanje slatkog kao i kompota od dunja su meseci oktobar i novembar. Od dunje se može praviti i čuveno alkoholno piće- dunjevača.

Jabuka je plod drvenastih biljaka. Ima ih 50 do 70 različitih vrsta i veliki broj preko, 7000 različitih kultura. Uspeva u svakoj klimi, a to je voće koje se veoma dugo održava u svežem stanju. Jabuke se razlikuju po boji, ukusu i obliku. Najčešće se koriste kisele jabuke, koje se uzimaju i za jelo i za mešanje. Od jabuka se može spremati kompot, pekmez, marmelada, sok i likeri. Jabuka isto tako služi kao nadev za razne pite i kolače.

Jagode su prvo letnje voće,bez koštica. Jagoda ima više vrsta: belih, ananas jagoda, baštenskih, crvenih i šumskih. Baštenske, domaće jagode su krupnije i lepše. Šumske su sitnije ali imaju divan miris i ukus. Od šumskih jagoda prave se razni kolači,kuva se slatko i prave pekmezi i marmalade. Od jagoda se spremaju i kašasti sokovi.

Kajsija ima i ranih i poznih. Boje je ružičaste, ukusa kiselkastog i puna je mirisa. Upotrebljava se za konzervisanje. Kajsija dolazi kao sveža i zrela u mesecu julu. Imaih krupnih i sitnih. Krupne se upotrebljavaju za kuvanje kompota i slatkog, a sitne za kuvanje marmelada, sokova, likera i kao dodatak testu. Takođe od kajsije se sprema alkoholno piće kajsijevača.

Kivi je tropsko voće i plod stabljaste biljke. U ishrani se koristi kao svež ili kao sastojak voćnih salata, kolača, različitih poslastica. U poslednje vreme sve više se koristi u kozmetičke i medicinske svrhe. Sadrži značajnu količinu vitamina C u sebi.

Kesten je plod listopadnog drveta koji potiče iz familije bukvi. Postojbina kestena je Azija. Najbolji su krupni. Kesten se može kuvati i peći, pa se od kuvanog kestena mogu praviti razni kolači i poslastice.Kada se sveže kestenje peče u rerni, moraju se obavezno zaseći da ne puckaju. Kuvano i pasirano kestenje meša se sa šećerom i ukrašava umućenom slatkom pavlakom, pa se tako iznosi na sto. To je čuveni kesten pire. Od kestena se još prave torte, kolači, nadevi, kremovi, glazirano kestenje,a jede se bareno kao i pečeno.

Kruška je plod drvenastih biljaka. Ima ih raznih oblika i boja. Ukusa su slatkog i nakiselog, a ima ih i sa oporim ukusom. Od krušaka se mogu praviti kompoti,sušene kruške, marmalade, kao i sok od krušaka. Koristi se za spremanje alkoholnih pića kao i za različite vrste kolača.

Kupine rastu u žbunu, crne su boje, upotrebljavaju se potpuno sveže, a od njih se još pravi: vino ,slatko, marmelada ,kao i kompoti. Kupina je veoma zdravo voće,sadrži dosta gvožđa,te se s toga preporučuje i kao lek.

Kokos je vrsta voća i plod je drvenaste biljke kokosove palme. Upotrebljava se u celom svetu kao sastojak kolača i torti, kao i za spremanje kokosovog brašna. Takođe kokosovo mleko je čest sastojak različitih svestskih kuhinja.

Lešnici rastu u žbunu, a sazrevaju u mesecu septembru. Lešnik raste u zelenoj ljusci. Kad sazri, vadi se iz ljuske,suši, pa se ostavlja. Lešnik se upotrebljava za mešanje kolača, služi se kao voće i spadau red veoma hranjivih plodova.

Limun je plod citrusa, drveta koje u visinu može da ide 3 do 6 metara. Plod može biti zelen ili žut i podnosi dugotrajno skladištenje. Plod sadrži 40 do 50% soka. Bogat je vitaminom C. Koristi se kao sastojak brojnih slatkih i slanih jela. Od soka se pravi jedan od najčuvenijih napitaka Limunada.

Maline rastu kao divlje po šumama, a danas češće kao kultivisane vrste u baštama. To je listopadna dugogodišnja biljka. Njihov je plod tamno crvene boje i intezivnog je mirisa. Slatko-kiselog je ukusa i lako je svarljiv, pa se zato i puno upotrebljava. Sazrevaju u julu i avgustu. Od malina se može praviti sok, slatko, sirup, marmelada, kompot, kao kandirano voće, liker, kao i sladoled.

Mango je tropsko voće i postoji preko 35 njegovih vrsta. Zreo plod manga intezivan miris. Uglavnom se koristi kao svez i konzerviran. Čest je sastojak voćnih salata i osvežavajućih sokova. U kulinarstvu se koristi kao sastojak nadeva, marinada i soseva za meso kao i kolača.

Mandarina je plod drveta iz roda Citrusa. Plodovi su kiselo slatkog ukusa, sa znatnim sadržajem vitamina C. Sastojak je voćnih salta i sokova, ređe se koristi za kolače.

Marela je vrsta voća koje je mešavina trešnje i višnje. Marele se smatraju kao veoma dobro voće, imaju kratku peteljku, tanku kožicu i iz njih se koštica lako izvadi. Koristi se za kolače ili sokove, kompote i marmelade.

Mušmula pripada familiji ruža i slična je glogu. Divlje mušmule rastu po šumama. Plod tih divljih mušmula je sitan, a stabljika trnovita. Mušmule koje se kultivišu po vrtovima, mnogo su krupnije. Najbolje su za jelo u novembru mesecu. Od mušmula se može praviti kompot, kolači,a mogu se jesti i presne.

Nar je poseban rod biljaka. Ukus mu je slatkasto kiseli. Kada se plod otvori semenke se jedu i one su crvene boje. Sadrži velike količine vitamina C.

Narandža je tropsko voće. Ona je hybrid citrusa. Sadrži znatne količine vitamina C. Ima veliki broj svojih kultivisanih vrsta. Koristi se kao sveže voće. Sastojak je brojnih kolača, ali i recepata za slanu hranu, pogotovo mesa. Od narandži se pravi pekmez, marmelada, slatko, kompot, sokovi, nadevi.

Ogrozi se razlikuje po boji, obliku i veličini. Može biti crven,žuti i zelen. Dospeva kao svež krajem jula. Od ogroza se prave:kompoti, slatkiši i umaci.

Orasi su plod velikog istioimenog drveta. Plod oraha leži u mesnatoj čauri zelene kore,koja čuva orah dok ne sazri. Zreli orasi se beru u oktobru, suše se, pa se suvi ostavljaju za zimu. Orasi se upotrebljavaju za pravljenje raznih kolača i slatkih nadeva. Kao dodatak brojnim slanim nadevima, salatama i umacima, a ima ga i u nekim gotovim slanim jelima od mesa i povrća. Od oraha se pravi orahovača, čuveni liker.

Papaja je tropsko voće i plod drvenastih biljaka. Plod je jestiv i žute je boje. Mesnati deo ploda je sladak, sočan i mekan. Koristi se u izradi sokova i kao sastojak sladoleda, voćnih salata i kolača.

Ribizle koje su crvene boje imaju kiselo sladak ukus,a crna ribizla je gorkog ukusa. Rastu kao grm. Upotrebljavaju se za pravljenje kompota, slatkog i marmelade. Sazrevaju u mesecu julu. Ribizla ima i žutih, ali su one znatno ređe.

Rogač je zimzeleno drvo ili žbun. Plodovi se mogu koristiti kao sveži ili kao sasušeni. Dugo opstaju napolju čak i da se ne uberu. Od rogača se pravi čuveni prirodni zaslađivač, a u brojnim receptima za kolače se koristi kao zamena za kakao.

Trešnja je plod istoimenog drveta. Razlikuju se po boji  i po ukusu. Ima ih belih, crnih, šarenih i ružičastih.Crne trešnje su krupnije, slatke, a sok im je ružičaste boje. Dozrevaju u mesecu julu.  Od trešanja se može spremati slatko, pekmez, kompot, sokovi, liker i može služiti kao sastojak brojnih nadeva za kolače.

Smokva je drvenasta mediteranska biljka, listopadna biljka sa velikim listovima. Plod smokve se koristi sušen ili svež, a koristi se za razne slatkiše jer je jako bogar šećerima. Od smokvi se sprema džem, pekmez, slatko i brojni kolači i dezerti. Plod se koristi i u kozmetičkoj industriji.

Šipak  raste u žbunu,crvene je boje, a oporog ukusa. Od šipaka se pravi dobar pekmez, marmelada i vino. Šipak je sastojak brojnih sirupa koji se koriste u medicini. Sadrži veliku količinu vitamina C u sebi. Najbolje je da se koristi u mesecu oktobru i novembru.

Šljiva je drvo iz familije ruža. Plod je tamno plave do modre boje. Ima ih raznih vrsta, a od nje se najčešće peče rakija, a ređe upotrebljava za konzervisanje i slatkiše. Suši se u sušnicama, zajedno sa košticama. Od šljiva se kuva: slatko, kompot, marmelada, pekmez, a peče se rakija, koja se zove šljivovica. Koristi se i kao sastojak u nadevima za brojne kolače.

Go to top