1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 5.00 (2 glasova)

Deset saveta za pravilnu ishranu:


1. Jesti raznovrsnu hranu.

2. Održavati optimalnu težinu.

3. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).

4. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (prečišćeni puter, nerafinisana
hladno ceđena ulja, puteri od semenki - kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, golicabundeva).

5. Smanjiti unos holesterola (svinjska mast, masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).

6. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetnih vlakana (povrće, voće, integralne  žitarice).

7. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.

8. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafinisanog, zameniti ga medom i
malteksom.

9. Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.

10. Smanjiti i izbgavati unos kafe, alkohola i duvana.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.50 (11 glasova)

Vitamini su organske supstance koje su nasem organizmu potrebne u malim kolicinama, ali ih on ne moze sam od sebe stvoriti. Zbog toga ih moramo uneti hranom. Vitamini poticu iz biljaka, gljivica ili bakterija. U nekim slucajevima zivotinje i ljudi mogu da ih transformisu i skladiste. To se dogadja, na primer, sa vitaminima A i D. Biljke ih proizvode u obliku provitamina, a u jetri riba i sisara nalaze se u obliku vitamina. Biljke su ipak osnovni izvor vitamina. Meso, na primer, sadrzi veoma mali kolicinu vitamina C. Ishrana zasnovana na vocu, zitaricama i povrcu obezbedjuje sve neophodne vitamine, bolje nego mesna. U biljnom rezimu ishrane, tri vitamina: A, D i B12, imaju posebno vaznu ulogu. Mnogi su smatrali da ih mozemo naci samo u namirnicama zivotinjskog poreklo.

Vitamin

Namirnica

Uloga vitamina

Potrebe

A

Džigerica, jaja, mleko i mlečni proizvodi, margarin, šargarepa, brokoli, spanać, tikvice, kajsije.

Neophodan za pravilan rast i funkciju kože, za dobru funkciju vida, štiti organizam od infekcija. Stvara i održava epitelna tkiva, sluzokožu, kosti i zube.

500 IJ

B1

(tiamin)

Svinjetina (pršuta), džigerica, morski plodovi, integralne žitarice, testenina i hleb, pšenične klice, pivski kvasac, gljive, pasulj.

Deluje u metabolizmu ugljenih hidrata, podstiče rad nervnog sistema, podstiče apetit.

0,9mg

B2

(riboflavin)

Džigerica, mleko, meso,

zeleno povrće, žitarice.

Snabdeva ćelije i tkiva kiseonikom. Učestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata, masti i proteina, osigurava zdravlje jetre, očiju i kože.

1 mg

B5

(pantotenska kiselina)

Sve namirnice, a naročito džigerica i jaja.

Učestvuje u metabolizmu šećera i masti.

5-20 mg

B6

(piridoksin)

Džigerica, riba, jaja, orasi, krompir, žitarice, integralni hleb, jetra, spanać, banane, grašak.

Reguliše metabolizam proteina i masti, pomaže stvaranje insulina i antitela.

1,3mg

Folna kiselina

Džigerica, spanać.

Neophodna za stvaranje hemoglobina i eritrocita (crvena krvna zrnca).

200 mcg

B12

Džigerica, jaja, meso, sir, mleko, pirinač i pšenica.

Neophodan za pravilan razvoj eritrocita i metabolizam proteina.

2,5 mcg

Niacin

Meso, džigerica, riba, crno brašno, leguminoza1, krompir.

Učestvuje u metabolizmu šećera, ima ulogu u koncentraciji mišića.

11mg

Biotin

Mahunarke, sojina zrna i sve vrste povrća, naročito karfiol, pečurke, žumance, pivski kvasac, kikiriki, orah i proizvodi od životinjskih iznutrica.

Od suštinskog je značaja za normalan metabolizam masti i proteina. Održava zdravo stanje kože i kose.

100-300 mcg

C

Veoma rasprostranjen u prirodi. Najviše se nalazi u voću i povrću- šipak, kiseli kupus, peršun, paprika.

Suzbija stvaranje kancerogenih materija, dobar je antioksidant. Neophodan je za dobru odbranu organizma, za apsorpciju gvožđa, stvaranje kolagena, formiranje zuba i kostiju, za dobar tonus krvnih sudova.

45mg

D

Mleko, žumance, riblje ulje. Stvara se u organizmu prilikom umerenog sunčanja.

Neophodan za pravilan razvoj i funkciju kostiju.

500 IJ

E

Biljna ulja, margarin, integralni hleb, pšenične klice, džigerica, suve semenke, povrće sa zelenim lišćem (kupus, karfiol, spanać, kopriva...).

Antioksidans, štiti eritrocite, odgovoran je za proces starenja i pravilno razviće ploda.

6mg

K

Povrće sa zelenim lišćem, povrće iz porodice krstašica (brokoli, karfiol, kelj, zeleni kupus), mleko, paradajz, soja.

Neophodan je za normalno zgrušavanje krvi.

65-80 mcg

 

VITAMIN A - U obojenim biljkama (sargarepa, paradajz,...), vitamin A se nalazi u vidu provitamina, betakarotina, koji nas organizam pretvara u vitamin A ili retinol. Funkcije vitamina A su sledece: - Stvaranje pigmenata vida u retini. Nedostatak vitamina A smanjuje nocu vid ("kokosije slepilo"). - Stvaranje i odrzavanje celija koje prekrivaju kozu, oci, usta i unutrasnje organe. Usled nedostatka vitamina A, koza na licu, a posebno veznjaca koja prekriva oko, susi se i postaje krta. Nedostatak vitamina A moze dovesti do potpunog slepila, sto se i dogadja sa mnogobrojnom decom iz zemalja treceg sveta. - Sprecavanje stvaranja kancerogenih tumora zahvaljujuci svom antioksidantnom delovanju. Biljni provitamin (karotin) ima isto dejstvo. Preterana upotreba vitamina A toksicna je za ljude. Zbog toga se arktickim lovcima preporucuje da ne jedu jetru lisica i polarnih medveda, u kojoj se skuplja velika kolicina vitamina A. I u uputstvu farmaceutskih preparata vitamina A podvlaci se da je prekoracenje propisane doze opasno. Simptomi trovanja (hipervitaminoza) su: umor, nervoza, kostobolja, dekalcifikacija, glavobolja, nesvestica. Biljna ishrana uveliko obezbedjuje potrebe naseg organizma za vitaminom A, u vidu provitamina karotina. Karotin (biljni provitamin A) deluje preventivno protiv raka; sem toga, ne postoji opasnost od predoziranja jer organizam od njega stvara potrebni vitamin A.  

VITAMIN B1 - Vitamin B1 ili tiamin je otkriven u integralnom pirincu na pocetku veka, kad je primeceno da ta supstanca moze da leci bolest zvanu beri-beri. Funkcije vitamina B1 su sledece: - Utice na sagorevanje ugljenih hidrata, olaksavajuci hemijske reakcije pomocu kojih se krajnji proizvod, glikoza, pretvara u energiju. - Vitamin B1 je osnovni faktor u funkcijama nervnog sistema. Njegov nedostatak izaziva razdrzaljivost i nervnu neuravnotezenost. - Nedostatak moze dovesti do beri-berija, bolesti koja je danas retka. Vitamin B1 je veoma rasprostranjen u prirodi. Sve voce, zitarice (narocito integralne) i povrce ga sadrze. Beli secer i belo brasno nemaju vitamina B1. Ishrana zasnovana na vocu, zitaricama i povrcu obilno zadovoljava potrebe organizma za ovim vitaminom.

VITAMIN B2 - Vitamin B2 ili riboflavin potpomaze rast sluzeci kao katalizator u hemijskim reakcijama neophodnim za iskoriscavanje ugljenih hidrata i proteina. Njegov nedostatak dovodi do usporavanja rasta, propadanja koze i retine (slabljenja vida). Vitamin B2 se nalazi u svim biljkama, posebno u orasima i drugim orasastim plodovima i zitaricama.

VITAMIN B6 - Vitamin B6 ili piridoksin regulise metabolizam proteina, posebno u nervnim tkivima, jetri i kozi. Ucestvuje u stvaranju crvenih krvnih zrnaca. Njegov nedostatak povlaci za sobom umor, nervozu, anemiju i kozna oboljenja. Vitamin B6 se nalazi u zitaricama, narocito ako su integralne, vocu i povrcu.

VITAMIN B12 - Vitamin B12 ili cijanokobalamin je jedini koji sadrzi kobalt. Nastaje od mikroorganizama kao sto su bakterije i gljivice koje dospevaju u organizam zivotinja i coveka. Oni ga skladiste u jetri. Biljke ga imaju u malim kolicinama. Uz folnu kiselinu, vitamin B12 je neophodan za stvaranje krvnih celija (crvenih krvnih zrnaca), kao i za dobro funkcionisanje nervnog sistema. Nedostatak vitamina B12 dovodi do ozbiljne anemije i degenerisanja nervnih vlakana kicmene mozdine. Najvecu kolicinu vitamina B12 imaju namirnice zivotinjskog porekla, dok se u biljkama nalazi samo u tragovima. To je bio jedan od osnovnih argumenata protiv strogo biljne ishrane. Medjutim, ispitivanja vrsena nad striktnim konzumentima biljne ishrane, pokazala su da se kod njih retko zapaza nedostatak vitamina B12. Azijski rezim ishrane (potpuno biljni) omogucava unosenje dovoljnih kolicina ovog vitamina. Milioni Indusa ne pate od stetne anemije i ne pokazuju karakteristicne simptome nedostatka ovog vitamina. Zapadni, cak i strogo biljni rezim ishrane obezbedjuje sasvim sigurno vecu raznovrsnost i unosenje vitamina B12 u vecim kolicinama. Gde striktni konzumenti biljne ishrane nalaze vitamin B12, posto je tako redak u biljnom svetu? Naucna istazivanja kazu da postoje dva izvora: - Same bakterije debelog creva koje sintetizuju vitamin B12 u velikim kolicinama. Mada je tacno da je kapacitet apsorpcije debelog creva vrlo organicen, ipak izgleda dovoljan da odredjenoj kolicina vitamina B12 omoguci da ode u krvotok. Crevne bakterije ne proizvode samo vitamin B12, vec takodje proizvode, na primer, vitamin K. Bakterije koje se nalaze u nasim ustima u stanju su da proizvedu dovoljno vitamina B12 da zadovolje dnevne potrebe organizma. - Mikroorganizmi koji proizvode vitamin B12, i koji zagadjuju izvesne namirnice kao sto su kvasac, psenicne klice, a verovatno i neke druge.

VITAMIN C - Vitamin C ili sorbinska kiselina je u pravom smislu reci vitamin onih koji se hrane biljkama. Niko ko se hrani biljnom hranom nece oskudevati u vitaminu C. Samo jedna pomorandza sadrzi velike kolicine vitamina C. Vitamin C se nalazi u vrlo maloj kolicini u mesu, ribi i jajima, ili ga uopste nema. Mleko sadrzi malu kolicinu dovoljnu za bebu, ali ne i za dete ili odraslog coveka. Vitamin C je veoma osetljiv na toplotu i svetlost; otuda kuvane ili przene namirnice gube veci deo vitamina. Slicna situacija je i sa konzervisanom hranom. To je dodatni razlog da upotrebljavamo sveze namirnice, kao sto su voce i salate. Vitamin C aktivira funkcije svih celija. To je mocni antioksidant koji koci biohemijske procese starenja celija (najverovatnije i celije raka), koje su uglavnom oksidantnog tipa. On pospesuje apsorpciju gvozdja u crevima i jaca odbrambeni sistem organizma, neutralise otrove iz krvi, potpomaze zarastanje rana i utice na mnostvo drugih vrlo bitnih fizioloskih funkcija. Nedostatak vitamina C dovodi do bolesti zvane skorbut, koja se ogleda u slabljenju, slaboj otpornosti prema infekcijama, krvarenju desni i koze. Danas su slucajevi skorbuta retki, ali se cesto srecemo sa delimicnim nedostatkom vitamina C, zbog nedovoljnog unosenja svezeg voca ili povrca. Simptomi su neznatni i mogu proci nezapazeni: nenormalan zamor, kako fizicki, tako i intelektualni, krvarenje, sklonost ka infekcijama, usporeni rast kod deteta.

VITAMIN D - Vitamin D ili kalciferol je supstanca rastvorljiva u mastima. On se javlja u dva razlicita hemijska oblika: Vitamin D3 koji se prirodno proizvodi u telu coveka i kod zivotinja, narocito riba. Nalazi se u jetri. Pod uticajem sunca, sintetizuje se ispod koze pomocu jednog derivata holesterola (7- dehidroholesterol). Vitamin D2 koji se vestacki dobija u laboratoriji. On se koristi za obogacivanje namirnica vitaminom D i u farmaceutskim preparatima. Veci deo vitamina D u nasem krvotoku sintetizovan je putem koze. Prema tome, ako smo bar malo izlozeni suncu, unosenje ovog vitamina hranom i nije neophodno. Vitamin D olaksava apsorpciju kalcijuma u crevima i doprinosi okostavanju. Nedostatak vitamina D u organizmu dovodi do omeksavanja i deformacije kostiju, koje vise ne mogu da izdrze tezinu tela. Ta bolest se zove rahitis. Najveci spoljni izvor vitamina D je jetra ribe. Meso ribe i drugih zivotinja, mleko, maslac i jaja takodje sadrze vitamin D, ali u malim kolicinama. U svakom slucaju, dodatno uzimanje vitamina D oralnim putem je neophodno samo kada je nemoguce izlagati se suncu. Pedesetih i sezdesetih godina ovog veka u modi je bilo obogacivanje decje hrane vitaminom D. Takva praksa je izazvala preterano unosenje vitamina D, sto je dovodilo do kalcifikacije bubrega i srca, a bilo je i nekoliko smrtnih slucajeva. Cetiri puta veca doza od normalne dnevne potrebe je otrovna. Ovaj vitamin je "opasan" i mozda ga zato malo ima u prirodi. Ako smo svakog dana bar malo izlozeni suncu, organizam proizvodi neophodnu kolicinu i tako nema opasnosti od predoziranja.

VITAMIN E -Vitamin E ili tokoferol je vitamin rastvorljiv u mastima, kao sto su i vitamini A, D i K. Za razliku od prva dva, cesce se moze naci u biljnim namirnicama nego u namirnicama zivotinjskog porekla i ne predstavlja opasnost ako se uzme u vecim kolicinama. Vitamin E ima vaznu ulogu u metabolizmu: - Stiti celije od starenja avojim antioksidantnim dejstvom. - Stiti od raka. Laboratorijske zivotinje kojima se daju vece kolicine vitamina E otpornije su na kancerogene faktore od onih koje nisu dobijale vitamin E. - Ucestvuje u stvaranju reproduktivnih celija (spermatozoidi i jajne celije). - Poboljsava sposobnost spermatozoida da oplode jajnu celiju. - Olaksava funkcionisanje nervnog sistema i hipofize, zlezde koja regulise stvaranje hormona u organizmu. Vitamin je veoma rasprostranjen u prirodi, posebno u biljnom svetu. Klice zitarica su najbolji izvori vitamina E. Meso ga sadrzi samo u neznatnoj kolicini. Biljnin rezim ishrane, narocito ako obuhvata integralne zitarice (vitamin E se nalazi u klici), obezbedjuje velike kolicine vitamina E. Neophodno je naglasiti da neke vrste brasna, nazvane integralnim jer su smedje, ne sadrze klicu psenice. Ponekad je to brasno samo mesavina belog brasna i mekinja. Brasna koja su zaista integralna sadrze klicu, kvare se brzo i moraju biti upotrebljena cim se samelju. Pahuljice od zitarica obicno sadrze klice. Dobro je obratiti paznju na ove detalje prilikom utvrdjivanja kvaliteta zitarica i brasna.

VITAMIN K - Vitamin K je rastvorljiv u mastima i deluje u jetri. Utice na sitezu proteina za koagulaciju krvi. To je vitamin koji sprecava krvarenje. Njegov nedostatak zapaza se samo u slucajevima nekih bolesti digestivnog trakta ili kod prerano rodjenih beba. Postoje dva izvora vitamina K: - Crevne bakterije proizvode kolicinu dovoljnu za dnevne potrebe. Jake doze antibiotika ili drugog lecenja antibioticima mogu unistiti deo ovih "prijateljskih" bakterija koje nam se nalaze u crevima i dovesti do nedostatka tog vitamina. - Namirnice, posebno povrce kao sto su repa i kupus.

OSTALI VITAMINI - Nijacin ili vitamin PP: on ima glavnu ulogu u hemijskim mehanizmima pomocu kojih celije koriste energiju iz ugljenih hidrata, masti i proteina. Nalazi se u integralnim zitaricama, vocu, zelenom povrcu, kikirikiju, mahunarkama, i posebno soji. Nedostatak ovog vitamina izaziva bolest pelagru, relativno cestu u zemljama gde je rezim ishrane siromasan i jednolican. Pelagija je bolest tri "d": dijareja, dermatoza (upala koze) i demencija (senilnost). Folna kiselina i folijati: oni deluju zajedno sa vitaminom B12, i pospesuju stvaranje crvenih krvnih zrnaca u kostanoj srzi. Njihova vaznost u trudnoci je nedavno dokazana jer, ukoliko ih nema dovoljno, posebno u toku prvih meseci, dolazi do ostecenja fetusa. Folna kiselina je siroko rasprostranjena u biljnom svetu (folijati poticu od latinske reci "folium" sto znaci "list"). Prema tome, biljni nacin ishrane obezbedjuje dovoljnu kolicinu ovih supstanci. Namirnice najbogatije folnom kiselinom i folijatima su: spanac, zelena salata, avokado, banane, narandze, orasi. 

 

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.78 (9 glasova)

ZAČINI od A do Šzačini, Recepti, kuvar, brzi, laki, najbolji, jela, 30, minuta, zdravo, lepota, doručak, ručak, večera, jela, meso, predjela, piletina, junetina, mleveno, roštilj, gosti, pečenje,

Anis je jednogodišnja biljka. U kulinarstvu se koriti seme i to kao cello zrno koje je bogato eteričnim uljima, šećerom i belančevinama. Veoma je popularan u azijskoj kuhinji. Celo seme se može dodati svežemi kiselom kupusu,salatama i supama,a izdrobljen anis u prahu pecivima, hlebnim proizvodima, kolačima, testu, sosovima, umacima i likerima. Anis ima prijatan i ukus i miris te se koristi kao dodatak jelima kao sredstvoz aublažavanje nepoželjnih,jakih,specifičnim ili neprijatnih mirisa (npr.ribe,mesa,ulja). Obično se dodaje na početku kuvanja, a kasnije se vadi da bi se dodali drugi začini. Od anisa se kuva i čaj koji ima umirujeće dejstvo, a naročito se preporučuje dojiljama jer im mleko tada ima prijatan ukus.

Balzamovo sirće ili Balzamiko  je specifičan začin u obliku sirćeta, specifičnog slatko kiselog ukusa. To je specifična vrsta sirćeta koje se dobije iz posebne sorte grožđa Trebbiano di Spagna, koje se uzgaja u Italiji u okolini Modene. Koristi se kao dodatak i začin za brojne salate i gotova jela.

Biber  je grm ili drvo, biljka penjačica, koje uspeva u suptropskoj ili tropskoj klimi. Uzgaja se zbog svojih plodova. Plod bibera je u suštini koštunica i u sebi sadrži jednu semnku. U odnosu na način dobijanja razlikuju se crni biber, zeleni i beli biber koji potiče od sušenih zrelih semenki. Biber je univerzalan začin i koristi se za veliki broj jela i salata.

Beli luk  je jedno od najstarijih uzgajanih povrćka i jedno od najpoznatijih začinskih biljka, kako kod nas tako i u svetu. Beli luk ima karakteristični, pomalos umporasti miris i oštar, blagoljuti i slatkasti karakteristični ukus. Najvažniji sastojak je eterično ulje  koje sadrži sumporne spojeve. Sadrži i vitamine A, B1, B2,C i mikroelemente: Mg,Zn,Fe,Mn, B,Cu,Ca,Mo, Co,te punoenzima, holin i jod. Beli luk je prirodni antiseptik. Beli luk se upotrebljava ili svež ili kuvan u brojnim jelima i salatama, dresinzima, umacima, sosevima. Gotovo da nema jela u koje se beli luk ne može staviti, a svakom jelu daje karakterističan ukus i miris. Može i da se konzervira tako da se od njega dobije prah koji takođe služi kao začin.

Bosiljak  je jednogodišnja grmasta biljka. Ima crvenkastobele ili ljubičaste cvetove. Poznat je još i kao kraljevska biljka. Miriše izuzetno aromatično. Prijatnog je ukusa.Koristi se za začinjavanje pašteta, supa, soseva, salata, umaka, dresinga, kobasica, jela od povrca,jela o dribe, jela od mesa, marinade i prelive. Jedan je od omiljenih začina u italijanskoj i francuskoj kuhinji. Bosiljak se koristi uz sva jela čija je osnova paradajz, kao i uz plavi patlidžan,tikvice i slana jela sa bundevom. Sveži listovi bosiljka mogu se posipati po kravljem siru radi mirisa i arome, krompir salati, salati od pasulja,kao i jelima sa piletinom ili nekom divljači. Postoji mnogo vrsta bosiljk: bosiljak slatkog mirisa i sitnog lišća, azijski sa aromom anisa, bosiljak"maramica"krupnih listova, purpurni bosiljak, limun bosiljak sa mirisom citrusa itd. Ako želite da čuvate bosiljak za zimu odaberite zdrave grančice sa puno listova. Operite ga i dobro osušite, a zatim složite u teglu. Svaki red posipajte sa malo soli. Teglu nalijte maslinovim uljem. Listići bosiljka će pocrneti, ali i oni i ulje su dobri  za upotrebu. Bosiljak se može i zamrznuti, posle kratkog blanširanja, ali miris zamrznutog ili sušenog bosiljka nikada se ne može porediti sa svežim.

Celer  je jednogodišnja ili dvogodišnja biljka mesnatog korena. To je začinsko povrće čiji se lišće dodaje u čorbe, supu, sosevima i umacima. Mesnati koren se takođe može dodavati u supe. Kuvanjem koren dobija prijatniji i nežniji ukus. Kao takav može da se koristi i za salatu. Koren i lišće celera imaju specifičan prodorni miris i slatko-ljutkasti ukus..Celer sadrži 0,1% eteričnih ulja, ali znatnu količinu vitamina i mineral. Osuseni i samleveni celer ima posebnu upotrebu. Njegov prah pomešan sa solju se naziva celer-so i služi u medicinske svrhe za umirenje.

Cimet pripada grupi biljaka lovorika.  Začin cimet se dobija sušenjme kore ovog drveta a potom njegovim mlevenjem. Postoji više vrsta ovog drveta. Od svih najpoznatiji je cejlonski cimet sa svojom cpecifičnom aromom. Cimet se koristi najčešće za kolače i slatka testa, a svoju upotrebu je našao i u brojnim pićima i koktelima. Poznate su i brojni kafeni napitci sa cimetom. Postoje i mnogobrojni slani recepti, naročito oni koji imaju u sebi meso, u koje se dodaje cimet zbog svoje specifične arome. Iz dana u dan njegova upotreba je sve rasprotranjenija, a lekovta svojstva se tek otkrivaju, iako su neka već poznata kroz vekove i primenjuju se u narodnoj medicni.

Čili  je u suštini paprika tj plod različitih vrsta paprika iz tropskih krajeva. Plodovi su sitni i koriste se kao celi, osušeni ili samleveni. Kada su samleveni čuvaju se u suvim i dobro zatvorenim posudama. U zavisnosti od vrste paprika ovaj začin je izuzetno  pikantani ljut i u jela se dodaje u malim količinama. Dodaje se najčešće u soseve, umake i jela sa mesom, kao npr gulaše ili paprikaše. Tabasco, Redpeper, Chilli powder su samo neke od poznatih vrsta ovog začina. Meksička salsa gotovo obavezno ima čili. 

Đumbir  je koren istoimene biljke koja potiče iz Indije, a danas se uzgaja u gotovo svim tropskim zemljama. To je lisnata i izdržljiva biljka. Prijatnog je ali i oštrog mirisa. Može se nabaviti i koristiti koren đumbira u prahu ili u komadu. Koristi se kao dodatak brojnim kolačima, napiticma i nekim slanim jelima zbog specifičnog mirisa i arome. Ima ljutkasto-gorki-slatkasti ukus. Voditi računa prilikom doziranja,da jela ne budu gorka. Najbolje je koristiti đumbir u komadu koji se neposredno pre upotrebe narenda.

Kapar je začin koji je poznat još od davnina. To je začinska mediteranska biljka, a koriste se njeni pupoljci cvetova. Bere se u proleće, ali kao tako sirovi nisu za upotrebu, već tek nakon sušenja od godinu dana se koristi kao začin. Ubrani kapar se potapa u so, sirće i ulje i u njima stoji godinu dana. Kapar ima pikantan ukus. Koristi se mnogo u španskoj i francuskoj kuhinji. Obično se dodaje jelima pred kraj kuvanja. Čest je sastojak pikantnih soseva i umaka.

Karanfilić je začin koji se dobija od tropskog drveta koje potiče sa filipinskih ostrva. Koriste se cvetni pupoljci i dodaju u jela od mesa, soseve, tople napitke i neke vrste zimnica. Mora se koristi vrlo umereno, jer je jako aromatičan. Obavezan je satojak u kuvanom vinu i nekim poslasticama sa medom ili voćem.

Kari je veoma pikantni indijski začin u prahu i nastaje kombinacijom više sastojaka. Glavni sastojak je žuti koren kurkuma, koji se kuva, ljusti, suši te melje u prah. Potom se njemu dodaju mleveni kim, korijander, čili, biber, cimet, muskatni orahčić i karanfilić i u to različitim dozama. Može se reći da je to nacionalni začin indijske kuhinje, koji je sve više u upotrebi i u zapadnoj kuhinji. Poznato je više od 200vrsta, od najblažeg do veoma ljutog. Karakteristične žute boje je. Kao pikantni začin se dodaje sosovima i umacima, kao i jelima od mesa.

Kim je začin koji se često upotrebljava. Poznat j još od antičkih vremena, a poreklo vodi iz Male Azije odakle se posle proširio po celom svetu. U ishrani se koristi osušeno seme,celo ili mleveno. Koristi se kao sastojak u brojnim jelima od mesa, salatama, namazima od sira, ali i testima. Odavno je poznato da kim olakšava varenje i smenjuje nadutost pa se dodaje kao začin u jela koja su “teška”, kao npr kupus, pasulj, kelj. Može se dugo čuvati jer začin ne gubi na svojoj aroma.

Kleka je jako upotrebljavani začin u našem podneblju. To je bobičasti plod istoimenog četinarskog drveta. Kao začin se koriste osušeni i mleveni plodovi i to u jako malim količinama jer je izuzetno aromatičan. Služi kao dodatak marinadama za meso divljači i ribu kao i jela od kupusa. Stavlja se i u rakiju pa se dobija čuvena klekovača

Komorač je izuzetno aromatična začinska bilja. Od nje se u našem podneblju uglavnom prave čajevi, koji se koriste protiv nadutosti i probavnih smetnji. Kao začinska biljka najčešće se dodaje u jela od ribe

Korijander je jednogodišnja začinska biljka koja u današnje vreme najviše uspeva u sredozemlju, a poreklom je iz Azije. Plod joj je veličine zrna bibera, a sadrži dosta eteričnih ulja, šećera, vitamina C i organskih kiselina. Korijender je žućkastosmeđe boje, ima blagi, ali jako aromatičan ukus. Upotrebljavase kao začin prilikom spremanja kobasica, za marinade u koje se valja meso ili riba, kao dodatak umacima, salatama i sosevima, a u nekim regijama i siru.

Kurkuma ili žuti koren je začinska biljaka koja je glavi sastojak karija, ali se može koristiti i samostalno. Poreklo vodi iz Indije gde se puno upotrebljava uz jela od pirinča i piletine. Ovaj začin je ljutog i blago gorkog ukusa.

Lavanda je domaća biljka u Mediteranu. Do sada je poznato oko 39 njenih vrsta. Cvetovi su karakterstične ljubičaste boje. Od lavande se sprema lavandino ulje koje se koristi za kozmetičarske proizvode. Kao aromatični začin u ishrani se ređe upotrebljava, ali se koristi za salate, jela od mesa, pečenje, divljač i kao dodatak za umake.

Lovor je zimzeleno drvo ili grm. Od njega se koriste njegovi listovi kao začin. Listovi se suše i kao takvi upotrebljavaju u kulinarstvu. Obično se dodaju celi jelima.Lovor ima karakteristični miris, al ii ukus tako da se mora voditi računa da se ne stavi previše u jelo. Kao dodatak obično se stavlja u čorbe, supe, đuveče, jela sa mesom i jela od ribe.

Majčina dušica je višegodišnja grmasta biljka, roze-ljubičastih cvetova. Uzgaja se u srednjoj Evropi, posebno u Francuskoj i Španiji. Ima izrazito aromatičan i specifičan i ukus i miris. Gotovo da je obavezni začin u mediteranskoj kuhinji. Koristi se za spremanje jela od mesa, čorbe, supe, kao i za soseve i umake, u mešavini začina za spremanje kobasica. Čest je sastojak u mešavini biljaka za čajeve, a može se koristiti u te svrhe i samostalno.

Majoran  je baštenska biljka koja može biti jednogodišnja ili višegodišnja, a koju je najbolje brati u period pre cvetanja od juna do septembra. Ima široku primen u ukulinarstvu. To je izuetno jak začin zbog brojnih eteričnih ulja koje sadrži u sebi. Može se koristit ili kao svež ili kao osušeni. Posebno se koristi kao začin za jela od mesa ili pečenja kao npr za jagnjetinu, kao začin za spremanje kobasica, jela od povrća, čorbe i sireve.

Mirođija je jednogodišnja začinska biljka. Izutetno je mirisna. Koristi se ili kao svež ili kao sušeni začin. Lako ga je konzervirati. Oprana mirođija se sitno isecka i stavi u zamrzivač, te je tako uvek lako dostupna. Dodaje se u salate npr zelenoj salati, salati od krastavca, tikvica, paradajza ili krompira. Može se dodati u gotova sva jela od povrća, gotovo obavezno u boraniju i grašak. “U svakoj čorbi mirođija” je poslovica koja slokovito objašnjava široku upotrebu ove začinske biljke.

Muskatni oraščić je zimzeleni grm iz porodice lovora. Koriste se sušena jezgra semena. Ovo seme se suši i upotrebljava se tako što se neposredno pred upotrebu renda. Izuzetno je aromatičan i ima specifičan ukus. Dodaje se i slanim i slatkim jelima, kolačima, slatkim kremovima i pudinzima,kremovima od sira,sosovima od sira i luka, kao dodatak dinstanom povrću . Često se dodaje i kuvanom vinu.

Melisa je još poznata i kao limun-trava. Koriste se sveži ili osušeni listići. Ova aromatina biljka sa mirisom limuna koristi se prvenstveno kao začin za zelene salate,soseve, umake i kao dodatak jelima od mesa, naročito divljači.

Nana ili menta je višegodišnja zeljasta biljka koja ima izuzetno prijatan i aromatičan miris. Cveta od juna do avgusta. Potiče iz Azije, a vremenom se proširila u celi svet. Od davnina je poznata kao biljka koja se koristi u narodnoj medicini, a odatle se njena upotrba proširila i u kulinarstvo. Sadrži eterična ulja i to u količini od 50 do 90% mentola što joj daje karakteristični miris i ukus. Upotrebljava se kaododatak masnim i teškim jelima,pasulju i drugim mahunarkama, sosovim ai salatama, kaododatak likerima i slatkim kremovima. Čaj od nane je jedan od najpoznatijih čajeva koji se koristi za probavne smetenje i umirenje.

Origano je višegodišnja biljka koja je poznata još i kao divlji majoram. Kao začinska biljka je odomaćen u Sredozemlju, pa je čest sastojak u italijanskoj, španskoj i francuskoj kuhinji. Origano ima prijatan gorkast ukus. Kao začin se dodaje u brojna jela i gotovo uvek po želji i htenju, ali nema pizze bez origana, pa je tu obavezni začin.

Paprika je jednogodišnja baštenska biljka od čijih plodova se spremaju čuveni začini. Mlevena ili tucana paprika je sastojak gotovo svih jela od povrća i jela od mesa. Osušeni plodovi se melju i sitne, te začin može biti ili kao prah (mlevena paprika) ili krupniji (tucana paprika). Začin može biti ili sladak ili ljut.

Peršun je dvogodišnja baštenska biljka. Koristi se njen i koren i lišće u kulinarstvu. Jedan je od najvažnijih domaćih začina. Nenametljivog je mirisa i ukusa. Stavlja se u gotovo sva slana jela i dobro se dopunjuje sa ostalim mirisima i ukusima. Koren je beličast i dug i dodaje se u supe ili čorbe. Lišće je najbolje koristi kao sveže, jer tada daje pravu aromu jelima. Dodaje se u mesne supe, čorbe, supe od povrća, jela od jaja ,salate. Služi i za ukrašavanje jela. Sadrži vrlo mnogo vitamina i minerala. Njegovi sastojci su kvalitetniji i izražajniji ako se doda jelima pri kraju kuvanja ili se samo pospe po već pripremljenom jelu.

Piment se naziva još novi ili engleski začin. To je plod sa dve semenke. Po ukusu i mirisu podseća na biber. Stavlja se u jela koja treba da imaju pikantan ukus:supe,meso, jela od divljači, jela od ribe. Ponekad služi i kao začin za salame i kobasice.

Ren kao začin se često upotrebljava. Koristi se njegov koren beličaste boje. Obično se renda i kao takav koristi za pikantne salate, umake i soseve. Ima karakterističan i ukus i miris, jak, ljut. Rendanjem se širi jak miris kao posledica velike količine enzima koje sadrži u sebi.

Ruzmarin je trajnozeleni grm i koristi se kao začinska biljka. Jako je popularan u mediteranskoj kuhinji. Može se koristi ili kao svežili osušen. Odlično se slaže sa paradajzom. Kao začin stavlja se u supu od paradajza i sosove, koristi se za kiseljenje namirnica, za marinade, za neka jela od testa i hlebove, a posebno za jela od divljači.

Senf je gusti začin koji nastaje mlevenjem biljke slačice(gorušice). Kada se seme samleje njemu se dodaje voda i sirće i kuva dok se ne zgusne masa. Postoje mnogobrojni ukusi i boje senfa u zavisnosti od sastojaka koji mu se dodaju. Mogu mu se dodati i ren i paprika. Služi se obično kao začin uz jela od mesa ili kao namaz.

Susam je jednogodišnja biljka čiji plod sadrži brojno semenje. Potiče iz tropske Azije i Afrike. U kulinarstvu se upotrebljava najčešće za testa al ii kao dodatak u jelima sa mesom i spremanje salata i sirnih namaza. Zbog velike količine ulja od ove biljke se prozvodnjom dobija i susamovo ulje.

So ili kamena so je mineral sastavljen prevashodno od natrijum-hlorida, NaCL-a. Za ljudsku ishranu proizvodi se u različitim oblicima, nerafinisana so (morska so), rafinisana ( kuhinjska so) i jodirana so.Glavni sastojak svakog slanog jela.

Vanila je biljka mahunarka koja se uzgaja zbog svojih plodova nalik na mahunu graška. Svoje poreklo vodi iz Meksika. Može se koristiti ili kao fermentisanaili osušena. Mirisni delovi su nakupljeni u sredini mahune koja se otvori i sastruže. Vanila se smatra kraljicom mirisa i začin izuzetno prijatnog mirisa koji joj daje vanilin. Što je plod sočniji, miris mu je jači. Obavezno se čuva i zatvorenoj kutiji. Koristi se za spremanje brojnih kolača, torti ii dezerata. To je nakon šafrana drugi najskuplji začin na svetu zbog komplikovanog uzoja i obrade.

Vlašac je začinska biljka, lukovica, vrlo je otporna. Može se upotrebljavati ili kao svež ili kao osušen. Koristi se kao dodatak salatam, supama i čorbama.

Žalfija je višegodišnja zimzelena biljka koja raste kao polugrm. To je mediteranska biljka koja je sad raširena po celoj Evropi. To je začinska biljka, ali u isto vreme i lekovita biljka. Nju karakterišu sivkastozelenilistovi. Ukus joj je aromatičan ,opor i skuplja usta. Koristi se za pripremu ribe, brojnih italijanskih jela, uz pečenje, marinade i za mešavine začina. Žalfiju treba koristiti oprezno.

Šafran je jedan od najskupljih začina na svetu. Za 1 kilogram šafrana potrebno je oko 400000 cvetova šafranovog cveta koji pripada porodici ljiljana. Mirismu je aromatičan, a ukusu prijatno oštar i gorak. Jelima od mesa i sosovima od paradajza daje poseban ukus koji asocira na Istok. Zemlja u kojoj je jelo bez šafrana nezamislivo je Španija, dok je u Francuskoj on dodatak supama, a u Italiji nezaobilazan za pripremu rižot aMilaneze. Španci ga uvek stavljaju u pirinač, riblje paprikaše, supe od povća i jela na bazi morskih plodova.Kako je skup začin obično se koristi tako što se prstohvat šafrana stavi u malo tople vode ili belo gvina te se zatim s tim sokom začini jelo.

 

 

 

 

 

 

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 5.00 (4 glasova)

Energetske vrednosti i sastav pojedine hrane u 100grama (kcal=1000 kalorija)

 

MLEKO I MLEČNI PROIZVODI

Namirnica (100g)               Energij     UgljHi     Belančevine     Masti

 

Mleko(0,9%masti)

kJ

167

kcal

40

g

4,7

g

3,3

g

0,9

Mleko(3,2%masti)

275

66

4,7

3,3

3,2

Jogurt(obični)

360

40

5

4

4

Kisela pavlaka

800

192

3

3

18

Slatka pavlaka

1300

317

2

3

32

Puding od čokolade

560

134

21

3,5

4

Sirni namazi(23%masti)

480

115

6

13

5

Topljeni sir(45%masti)

1275

385

6

14

24

Tvrdi sir(45%masti)

1555

372

3

25

28

Sveži kravlji sir

101

72

4

15

 

MESO I MESNE PRERAĐEVINE

 Namirnica(100g)              Energija       UgljHi   Belančevine   Masti 

 

Bubrezi(teleći)

kJ

505

kcal

121

g

1

g

15

g

6

Kobasica  (govedina+svinjetina)

1350

320

2

11

29

Kobasica(pileće)

1080

258

7

13

20

Jagnjetina(srednje masna)

875

211

0

19

15

Jetra(teleća)

575

137

4

18

4

Jetrena pašteta

1860

440

1

12

40

Kobasica (mešana)

1355

324

1

11

30

Konjetina

370

89

0

16

2

Krvavice

1780

424

0

13

39

Mesni narezak(svinjskomeso)

1780

424

4

12

40

Mleveno,mešano meso

1060

253

0

20

19

Ovčetina

1050

246

0

13

24

Piletina(belo meso bez kostiju)

600

144

0

21

3

Ćuretina (belo meso bez kostiju)

970

231

0

22

5

Salama parizer

2190

523

1

17

47

Salama,pileća,ćureća

820

197

1

16

14

Slanina

2530

605

0

8

60

Srnetina

515

123

0

21

3

Svinjetina

1445

345

0

18

27

Šunka dimljena i pršuta

1653

385

0

18

33

Šunka(kuvana)

1145

274

0

19

20

Šunka (ćureća/pileća)

525

128

0

19

5

Teletina

390

105

0

21

3

 

 

 RIBA

Namirnica(100g)         Energija       UgljHi       Belančevine      Masti

 

Bakalar

kJ

295

kcal

76

g

0

g

17

g

1

Dagnja

270

66

2

12

2

Grgeč

295

75

0

15

2

Haringa

650

155

0

13

10

Inćun

310

89

0

17

3

Jastog

305

86

1

16

2

Jegulja

875

209

1

9

18

Ostrige

225

49

4

6

1

Lignja

295

77

1

16

1

Losos

910

217

0

20

14

Pastrmka

470

112

0

18

2

Sardine u ulju

1005

240

1

24

14

Skuša

820

195

0

19

12

Šaran

270

65

0

10

3

Škampi

310

91

0

17

2

Štuka

305

85

0

17

2

Tuna u ulju

1270

303

0

24

21

 

PROIZVODI OD ŽITARICA

 Namirnica(100g)              Energija        UgljHi     Belančevine     Masti 

 

Crnihleb

kJ

1046

kcal

250

g

51

g

6

g

1

Dvopek

1590

397

77

10

1

Griz

1550

370

75

10

1

Kolači od testa

1315

314

39

7

13

Kokice

1580

376

72

13

4

Hleb sa celim zrnima

1004

240

46

7

1

Kukuruzni hleb

915

220

31

5

9

Kukuruzne pahuljice

1625

388

83

6

1

Musli

1550

371

68

11

6

Polubeli hleb

1055

252

52

3

1

Pšenično brašno

1550

370

71

12

2

Ražano brašno

1490

356

35

9

1

Pirinač ljušteni

1540

368

79

7

1

Pirinač neljušteni

1550

371

75

7

2

Soja u zrnu

1785

427

26

38

19

Sojin sir(tofu)

285

72

2

8

4

Testenina sa jajima

1630

390

72

13

3

Zobene pahuljice

1680

402

66

14

7

 

 

 

KROMPIR I PROIZVODI OD KROMPIRA

 

Namirnica(100g)             Energija          UgljHi     Belančevine    Masti

 

kJ

kcal

g

g

g

Čips od krompira

2375

568

50

5

40

Krompir

355

85

19

2

0

Kuvane njoke od krompira

490

117

27

1

0

Pomfrit

1130

270

34

4

12

 

VOĆE

 Namirnica(100g)              Energija        UgljHi     Belančevine     Masti 

 

Ananas

kJ

230

kcal

56

g

13

g

0

g

0

Banane

410

99

23

1

0

Borovnice

260

62

14

1

1

Breskve

192

46

11

1

0

Dinje

100

24

5

1

0

Grožđe

295

70

16

1

0

Grejpfrut

180

42

10

1

0

Jabuka

218

52

12

0

0

Jagode

150

36

7

1

0

Kajsije

230

54

12

1

0

Kivi

230

55

11

1

1

Kruške

230

55

12

0

0

Lubenica

100

24

5

1

0

Maline

170

40

8

1

0

Mandarine

200

48

11

1

0

Narandže

226

54

9

1

0

Ribizle(crvene)

190

45

10

1

0

Ribizle(crne)

260

63

14

1

0

Šljive

245

58

14

1

0

Trešnje

240

57

13

1

0

 

 

 

POVRĆE

Namirnica(100g)          Energija   UgljHi    Belančevine       Masti

 

Artičoke

kJ

90

kcal

23

g

5

g

1

g

0

Brokoli

140

33

4

3

0

Cvekla

150

37

8

2

0

Celer

159

38

7

2

0

Grašak

389

93

14

7

1

Karfiol

117

28

4

2

0

Kelj

190

46

5

4

1

Krastavci

42

10

2

1

0

Kupus(kiseli)

109

26

4

2

0

Kupus(slatki)

218

52

7

4

1

Luk

175

42

9

1

0

Paprika

117

28

5

1

0

Pasulj

480

110

21

7

1

Patlidžan

110

26

5

1

0

Praziluk

160

38

6

2

0

Paradajz

80

19

3

1

0

Šampinjoni

101

24

3

3

0

Šargarepa

146

35

7

1

0

Špargla

80

20

3

2

0

Spanać

96

23

2

2

0

Zelena salata

59

14

2

1

0

Zelje

100

25

4

1

0

 

MASNOĆE

 Namirnica(100g)          Energija        UgljHi     Belančevine     Masti 

 

Maslac

kJ

3190

kcal

755

g

0

g

1

g

83

Margarin

3040

720

0

0

81

Majonez

3200

761

3

1

80

Majonez light

1440

341

6

1

35

Svinjska mast

3800

900

0

0

100

Biljna mast

3150

753

9

14

74

Tartar sos

1975

480

2

1

52

Ulje maslinovo

3800

900

0

0

100

Ulje od repe

3800

900

0

0

100

Ulje od suncokreta

3885

928

0

0

100

Ulje od kukuruznih klica

3891

930

0

0

100

 

 

 

JAJA 

Namirnica(100g)        Energija       UgljHi      Belančevine      Masti

 

kJ

kcal

g

g

g

Celo jaje

700

167

1

13

11

Žumance

1580

377

0

16

32

Belance

230

54

1

11

0

 

SLATKIŠI

Namirnica(100g)         Energija    UgljHi     Belančevine     Masti 

 

Biskvit masni

kJ

1945

kcal

462

g

52

g

5

g

26

Bombone tvrde obične

1630

390

91

0

0

Bombone voćne

1220

292

73

0

0

Čokolada mlečna

2355

563

55

9

33

Čokolada za kuvanje

2355

564

63

14

28

Čokoladne bombone

1985

490

68

5

22

Čokoladni namaz-nutella

2220

534

59

7

30

Guma za žvakanje

1170

280

70

0

0

Gumena bombona

1450

345

88

0

0

Kakaoprah

970

232

55

20

14

Keks sa čokoladnim prelivom

2200

530

68

6

28

Marmelada

1090

261

66

0

0

Med

1275

303

81

0

0

Napolitanke

2305

550

62

4

32

Piškote

1635

393

70

12

7

Plazma keks

1810

440

70

12

12

Puding u prahu

1600

380

95

0

0

Šećer kristal

1650

391

100

0

0

 

 

 

PIĆA

Namirnica(100g)        Energija       UgljHi      Belančevine      Masti

 

Limunada

kJ

210

kcal

49

g

12

g

0

g

0

Sok od jabuke

200

47

12

0

0

Sok od naranče

200

47

11

1

0

Sok od grejpa

170

40

9

1

0

Sok od ribizla

210

50

12

0

0

Sok od šargarepe

120

28

6

1

0

Sok od grožđa

300

71

18

0

0

Svetlo pivo

190

45

4

1

0

Crno vino

280

66

0

0

0

Belo vino

290

70

0

0

0

Rakija

770

185

0

0

0

Penušavo vino

350

84

3

0

0

Viski

1050

250

0

0

0

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.20 (5 glasova)

POVRĆE od A do Špovrce, recepti, kuvar

 

Artičoka je višegodišnja biljka koja uspeva u toplim krajevima. Imaih i modrihi zelenih. Stižu u rano proleće,a najzrelije su u mesecu martu. Spadaju u grupu lakih hrana. Ima specifičan ukus zbog prisustva eteričnih ulja. Artičoka je gotova tj kuvana kada se listovi mogu lako odvojiti od glavice. 

Beli luk je jedno od najpoznatijih začinskih povrća.  Ima izuzetno karakterističan miris i ukus i koristi se kao dodatak brojnim jelima, salatama, umacima, sosevima. 

Blitva je dvogodišnja biljka i kod nas se upotrebljava kao povrće. U ishrani se koriste listovi blitve ili samostalno ili kao dodatak brojnim jelima. 

Boranija je često kultivisano i gajeno povrće. Može biti žuta ili zelena i različitih veličina. Koristi se za spremanje brojnih jela samastalno ili u mešavini sa drugim povrćem.

Bob je povrće iz grupe mahunarki i njegovo seme koje je krupno se koristi u ishrani.  To je jednogodišnja biljka koja se seje u martu, a bere onda kada mahune sazre tj dobiju crnu boju. Izuzetno je bogato hranjivim sastojcima, pa se u ishrani koristi slično kao pasulj.

Brokoli još nazivaju i divlji kupus. Raste i razvija se poput karfiola, a u ishrani se koristi cvat ove biljke ali još i listovi i stabljika. Može se koristiti kao svež, a češće kao baren, sam ili u mešavini sa drugim povrćem.

Grašak pripada grupi mahunari. To je jednogodišnja biljka. Toje povrće koje se koristi najčešće u zrnu, a ređe u svojoj mahuni. Ima veliku energetsku vrednost, a kako dobro uspeva i u prohladnim i vlažnim klimama gde daje velike prinose uz malo muke dobar je za gajenje. Lako ga je konzervirati što mu daje veliku prednost u odnosu na druge mahunarke. Koristi se za spremanje čorbi, pirea, kao prilog i kao dodatak drugim jelima i salatama.

Dinja se u našim uslovima uglavnom koristi kao voće, a u suštini pripada grupi povrća. Ima nekoliko vrsta dinja, a jedna od najpoznatijih je ananas dinja koja je slatkastog ukusa. 

Zelena salata je jednogodišnja zeljasta biljka. Jedna je od najpoznatijih i najomiljenijih dodataka jelima širom sveta. Lako se gaji i laka je za upotrebu u kulinarstvu. 

Zelje je višegodišnja zeljasta biljka, koja je obično samonikla, a negde se i gaji. Za ishranu se koriste listovi, samostalno ilia kao dodatak drugim jelima. Kao i brojne druge “listove” koji se koriste u kulinarstvu, pre upotrebe je potrebno obariti listove da omekšaju. 

Karfiol je jedna od kultivisanih vrsta divljeg kupusa. Ima kratko i debelo stablo i krupne cvati koje se koristi u ishrani. Ukusno je povrće kojeg ima tokom cele godine.  Koristi se u ishrani kao samostalan ili u kombinaciji sa drugim jelima. Lako se konzervira pa je stalni sastojak zimnica.

Keleraba je takođe kultivisana vrsta divljeg upusa. Mogu biti zelene ili modre. Zdravo je povrće koje se može koristiti kao sirovo, a češće kao varivo u različitim jelima.

Kelj je kultivisana vrsta dvljeg kupusa.  Od kelja se spremaju čorbe, variva, musake, kroketi, sarme i brojna druga jela.

Kiseljak se retko upotrebljava u ishrani, ali postoji. Od ovog povrća koje se pojavljuje u proleće i leto se koristi lišće u ishrani i to najčešće za čorbe i umake. 

Krastavac je kultivisana zeljasta biljka iz reda bundeva. Ima ih viševrsta,anajvišeseslužekaosalata. Lak je a konzerviranje pa je obavezan sastojak zimnica.

Krompir je jedno od  najvažnijih povrća koje se koristi tokom cele godine. Vodi poreklo iz Južne Amerike. U Evropi se pojavljuje u 16 veku i nakon toga se širi celom svetom. Pripada grupi skrivenosemenica i lak je za uzgoj. Mladi krompir se vadi iz zemlje u maju i junu mesecu i veoma je ukusan, a sadrži veliku količinu vode u sebi. Najčešće razlikujemo roze i beli krompir. Što se tiče upotrebe u kulinarstvu, moramo reći da se koristi za sve i svašta!

Kupus sladak je dugogodišnja ili višegodišnja kultivisana zeljasta biljka. Može biti zeleni ili plav (kod nas se kaže crveni). Koristi se za spremanje velikog broja kuvanih jela, al ii kao svež za salatu. Ostavlja se kao zimnica i to je kiseli kupus, tako da je kozerviranje lako. U našoj kuhinji široko raspostranjena namirnica. 

Lubenica je jednogodišnja zeljasta biljka. Jedu se njeni plodovi koji su okruglogoblikaakora možebiti  tankaili debela. Po boji mogu biti crveneili žute. Meso lubenice je veoma slatko i ispunjeno je  semenjem, a procentulano u sebi najviše ima vode. Lubenice sazrevaju od jula do septembra.

Maslina je nisko zimzeleno drvo, a od čiji se plod korisi u uspeva u području Mediterana. Zato su i jedan od glavnih sastojaka mediteranskih recepata. Od ploda secedi ulje ili se koristi cela u kulinarstvu za jelo ili kao dodatak jelima. Plod masline je okruglog oblika,a boje je tamno zelene ili crne. Masline se koriste i kao cele ishrani. Najbolje je da se beru kad su poluzrele u mesecu julu. Zatim se obrađuju i tek onda koriste. Od maslina se dobija najbolje ulje. Presovanjem maslinki i propuštanjem kroz prese dobija se hladno ceđeno ulje ili obradom preko vrelih para i vode.

Paprika je jednogodišnja biljka čiji se plodovi koriste u ishrani ili kao začini. Vodi poreklo iz Južne Amerike, ali je sad rasprostranjena i gaji se u celom svetu. Ima ih više vrsta. Razlikuju se po boji, obliku i ukusu. Mogu imati blagi ukus, slatkast i ljut. Boja parike varira od zelene, žute, prošarane do različitih nijansi crvene. Od paprika se prave brojna  jela, a paprika se lako konzervira i obavezan je sastojak svake zimnice. Od paprika se prave i začini.

Paradajz je u suštini višegodišnja biljka, ali se uglavnom gaji kao jednogodišnja. Koristi se plod koji je crvene boje. Postoji više vrsta koji se uglavnom razlikuju po veličini i obliku ploda. Zreo paradjaz se koristi za saltu i spremanje brojnih jela, a može  i da se konzervira pa je uobičajni sastojak zimnice.

Pasulj ili grah potiče iz grupe mahunarki i to je varivo koje se veoma mnogo koristi. Spada u povrća velike biološke vrednosti. Izuzetno je kalorično povrće. Postoji preko 70 različitih vrsti sorti pasulja. Od pasulja se spremaju najrazličitija jela i salate. Važno je pasulj dobro pripremiti i da se u kuvanju ne meša više vrsta pasulja, već da se koristi isključivo jedna vrsta, jer se kod obrade, jedna vrsta može dobro termički obraditi ,ali druga ne.

Patlidžan je jednogodišnja biljka koja daje plodove modre boje (ljubičasto plave). Upotrebljava se kao varivo ili još češće za salate.

Paškanat je dvogodišnja zeljasta biljka i koristi se u ishrani kao aromatično povrće. Njačešće se koristi za supe i čorbe.

Peršun je koren duguljastog oblika, beličaste boje. Koren se koristi kao dodatak supama i čorbama, a listovi peršuna kao začin za brojna jela.

Praziluk je dvogodišnja zeljasta bilja ivrstaluka. Od običnog luka se razlikuje po tome što se upotrebljava cela stabljika u ishrani.Koristi se za čorbe, salate kao sastojak kuvanih jela. Može se koristit ili kao svež ili kao termički obrađen. Ima specifičan ukus i miris.

Prokelj je povrće iz grupe kupusa, a po izgledu podseća na minijaturni kupus. Bogat je vitaminom C i A, kao i proteinima. Koristi se za salte ili kao varivo i dodatak brojnim jelima.

Raštan je kultivar divljeg kupusa. Ne fromira cvati kao drugi kupusi. Može se naći i kao divlji u prirodi. Obično se koristi kao dodatak drugim jelima ili samostalno (npr sarmice). 

Ren je koren koji se kao takav koristi u ishrani. Najčešće za saltu. Pre upotrebe je dovoljno očistiti samo spoljnu koricu i spreman je za upotrebu. Običnio se renda. Ima specifičan ukus.

Rotkva je jednogodišnja zeljasta bilja čiji se koren koristi u ishrani. Jako je zastupjena u kuhinjama Zapadne Evrope. Može biti spremljena kao varivo a češće kao salata.

Rotkvica je zeljasta dugogodišnja biljka. Kultivisana je kroz istoriju te se sad koristi za ishranu ljudi. Najčešće se koristi kao salata. 

Spanać je jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka. To je povrće od koga se u kuhinji upotrebljava samo lišće, ima ga tokom cele godine, ali je najbolji u aprilu i maju mesecu. Koristi se za spremanje variva. Poznato je da spanać sadrži veliku količinu belančevina, gvožđa i fosfora.

Sočivo je jendnogodišnja biljka iz grupe mahunarki. Koristi se za spremanje variva. Postoji nekoliko vrsta koji se razilkuju po boji: žuto, smeđe, crvenkasto, crno i zeleno. Sadrži veliku količinu belančevina. Koristi se za spremanje čorbi, variva i kao dodatak jelima.

Tikva kod nas poznata još kao bundeva je jednogodišnja biljka puzavica. Njeni krupni plodovi se koriste u ishrani. Lako je svarljiva. Kod tikve i pulpa i semenke su jestive. Semenke se mogu peći i kao takve koristiti kao grickalice, a njihovom obradom se može dobiti ulje. Pulpa bundeve se koristi u ishrani kako za slana tako i za slana jela: za čorbe, pite, kao nadev ili dodatak nekim jelima ili kao samo pečena, čuvena budevara..

Tikvica je jednogodišnja biljka puzavica. To je kultivar tikve koji se koristi u ishrani. Od nje se mogu spremati brojna slana jela ili salate. 

Celer je dvogodišnja zeljasta biljka koja se kultiviše zbog svog prijatnog mirisa. Koristi se za spremanje čorbi i supa, za pripremu salata i brojnih drugih jela. Semenka celera se upotrebljava kao začin. 

Cvekla je povrće karakteristično crvene boje. Jako je popularno povrće jer je ima preko cele godine. Za upotrebu je najbolja mlada cvekla. Obično se ili kuva ili kiseli. Lako se konzervira pa je popularna kao salata koja dugo stoji.

Crni luk je dvogodišnja zeljasta biljka. Uzgaja se kao vrlo popularno povrće koje se koristi u ishrani, kao sastojak brojnih jela, kao začin ili kao salata. To je najotpornija i najstarija baštenska povrćka. Može biri različitih veličina, oblika i boja, a sve imaju karakterističan oštar ukus, jer je crni luk bogat eteričnim uljima. U proleće u kulinarstvu je jako popularan mladi luk. 

Šargarepa  je dvogodišnja biljka čiji se koren korist u ishrani. Koren je duguljastog oblika, narandžaste boje, slatkog ukusa i bogat vitaminom A. Od šargarepe se spremaju razna variva, salate, umaci, ali i kolači. Koristi se i u svežem stanju i kao konzervirana.

Špargla je višegodišnja zeljasta biljka.  U ishrani se koristi mekani deo stabljike i glava. Od nje se pripremaju čorbe, salate ili se koristi kao garnirung uz druga jela. Takođe može i da se konzervira.

Go to top