1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.63 (4 glasova)

Pravilno rukovanje i čuvanje hrane

Čuvanje hrane na hladnom usporava razmnožavanje bakterija. Sve namirnice koje se lako kvare, posebno meso, živina i riba, trebaju biti čuvane na hladnom mestu pre kuvanja ili konzumacije. Pravilno kuvanje hrane ubija sve ili većinu bakterija, a držanje hrane na dovoljno niskoj temperaturi nakon kuvanja sprečava razmnožavanje većine opasnih bakterija. Meso i jela koja sadrže meso uvek bi trebalo temeljno kuvati. Jaja bi takođe trebalo dobro kuvati ili pržiti.
Hranu koja se kuva u vodi, trebalo bi kuvati u ključaloj vodi dovoljno dugo da postigne dovoljno visoku temperaturu koja uništava bakterije.
Pripremljenu hranu bi trebalo jesti čim je skuvana. Hrana se ne sme čuvati na toplom mestu ili na sobnoj temperaturi, jer su ove temperature idealne za brz rast bakterija.
Najbolje mesto za čuvanje sveže hrane je frižider ili zamrzivač. Ako to nije moguće, trebalo bi je čuvati na najhladnijem mogućem mestu.
Budući da bakterijama treba vlaga za razmnožavanje, osušene namirnice kao što su zrnevlje iz mahunarki, orasi, hleb i nekuvane žitarice, su manje opasne i mogu se čuvati na sobnoj temperaturi. Hrana koja je hermetički zatvorena u konzervama, može se čuvati na sobnoj temperaturi sve dok se konzerve ne otvore. Kada se konzerve otvore, hranu bi trebalo odmah pojesti ili staviti u čistu, pokrivenu posudu i čuvati na hladnom mestu. Hranu ne bi trebalo ostaviti u konzervi nakon što je otvorena.

Čak i u čistom okruženju, hrana će se vremenom pokvariti. Hrana uvek u sebi ima nešto bakterija i one će se vremenom povećati i uzrokovati kvarenje.

Zato je važno sledeće:

*Za hranu sa deklaracijom, pažljivo pratiti uputstva o čuvanju.

*Ne čuvati hranu predugo. Baciti je ukoliko izgleda pokvareno ili ima loš miris.

*Ne ostavljati otpatke od hrane okolo da se bakterije ne bi proširile na namirnice koje će se kasnije pripremati.

*Sirovo meso, živina i riba zahtevaju posebnu brigu, jer uvek imaju bakterije na površini. Pravilno kuvanje će uništiti ove bakterije i učiniti hranu sigurnom.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.50 (3 glasova)

Osnovni sastojci u ishrani

Najvažniji sastojci hrane su belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. Sve životne namirnice ne sadrže podjednako materije koje su organizmu potrebne. U daljem tekstu date su karakteristike osnovnih sastojaka hrane, čije poznavanje može doprneti njihovoj adekvatnijoj kombinaciji pri ishrani dece i odraslih.

Belančevine (Proteini)
Belančevine su najznačajnije komponente svih živih ćelija. Nalaze se u sastavu mišića, unutrašnjih organa, kože, kose, kostiju i krvnih sudova.
Belančevine se unose putem hrane, ali ih može stvarati i sam organizam. One predstavljaju izvore amino-kiselina koje omogućavaju rast i regeneraciju tkiva.
Osnovna uloga belančevina koje ulaze u sastav tkiva, enzima i hormona je da omogućavaju funkcionisanje organizma i sakupljanje i opružanje mišića tela. Belančevine imaju i odbrambenu ulogu jer učestvuju u formiranju antitela koja štite organizam od bolesti.
Belančevine su široko zastupljene u hrani biljnog i životinjskog porekla. Belančevine životinjskog porekla (jaja, mleko i mlečni proizvodi, meso, riba) imaju veliku biološku i nutritivnu vrednost, dok to nije slučaj kod onih biljnog porekla. Izuzetak su soja, pasulj, suncokret, jezgrovito voće i druge semenke.
Prema preporukama Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), belančevine treba da učestvuju u ukupnom dnevnom energetskom unosu sa 10-15%.
Kod dece potrebe za proteinima su povećane (oko 1g proteina po kg telesne mase).

Masti (Lipidi)
Masti predstavljaju visoko energetske materije koje su najčešće prisutne u obliku triglicerida.
Masti se u ljudskoj ishrani nalaze u obliku vidljivih masti kao što su svinjska mast, puter, margarin, ulje ili u obliku nevidljivih, koje su sastavni deo životinjskih i biljnih tkiva, a mogu se naći u mesu, žumancu, biljnim plodovima kao što su orah, suncokret, kukuruz ili kikiriki. Mleko i mlečnih proizvodi takođe sadrže masti.
Masti se mogu dodati namirnicama u procesu proizvodnje ili se mogu koristiti prilikom pripreme hrane (testenine, keks, biskviti, sosovi, prelivi, majonez, pržene i pohovane namirnice, mesne prerađevine i dr.). Pored energetske uloge, masti učestvuju u izgradnji ćelija, njihovoj funkciji i regulaciji. One su najbogatiji izvor energije i najznačajniji rezervni izvor energije.
U mastima postoje supstance (esencijalne masne kiseline) koje se ne mogu stvarati u organizmu, već se moraju unositi hranom.
Svakodnevo unošenje velikih količina masti može dovesti do pojave brojnih hroničnih bolesti pa se iz tih razloga unos ukupnih masti ograničava na manje od 30% dnevnih energetskih potreba.

Ugljeni hidrati (Šećeri)
Ugljeni hidrati predstavljaju veliku grupu prirodnih jedinjenja, rasprostranjenih uglavnom u biljnom svetu. Oni su važan izvor energije kod čoveka. Iz njih se najlakše i najbrže dobija potrebna energija i organizam ih vrlo lako vari. Preko 50% svih energetskih potreba ljudi zadovoljavaju unošenjem ugljenim hidratima.
Veoma su rasprostranjeni i to u namirnicama biljnog porekla, što je sa ekonomskog stanovišta veoma značajno i pristupačno.
Unošenjen dovoljnih količina ugljenih hidrata putem hrane smanjuje se mogućnost pojave hroničnih bolesti kao što su oboljenja debelog creva, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, gojaznost i sl.
Prema preporuka SZO potrebno je da ugljeni hidrati učestvuju u dnevnoj ishrani 55-65%.
Kod dece je neophodno ograničiti unos dnevnih količina slatkiša, odnosno visoko rafiniranih ugljenih hidrata na najviše 10%.

Vitamini
Vitamini su veoma bitni sastojci hrane koji u malim količinama pomažu održavanje normalne funkcije tkiva i organa i imaju veoma važnu zaštitnu ulogu.
Njihov značaj je vidljiv tek kada dođe do njihovog nedostatka u organizmu-hipovitaminoza ili kada se preteranim unošenjem pojedinih vitamina ispolji njihovo štetno dejstvo-hipervitaminoza.
Neki od najznačajnijih vitamina su: vitamin C, vitamini B grupe (B1, B2, B6, B12, niacin, pantotenska kiselina, biotin, folna kiselina), vitamin A,D,E,K.

Mineralne materije
Mineralne materije predstavljaju sastavni deo čovečijeg organizma i održavaju hemijsku ravnotežu organizma. One učestvuju u njegovoj izgradnji i posreduju u mnogim životnim funkcijama. Uloga mineralnih materija je veoma kompleksna, one učestvuju u izgradnji skeleta i koštanog tkiva, ćelija i telesnih tečnosti (krv, limfa, citoplazma, protoplazma i sl.). Važno je znati da čovečiji organizam ne stvara mineralne materije sam, već ih čovek unosi putem hrane. 
Najznačajnije mineralne materije su: natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor i magnezijum.

Voda
Ljudski organizam se u velikoj meri sastoji iz vode, čak 70%. Voda ulazi u sastav unutarćelijskih i međućelijskih tečnosti - krvi, limfe, želudačnih i crevnih sokova, moždane tečnosti, tečnosti očiju i ušiju, zglobova.
Razmena vode se neprekidno dešava. Voda se izbacuje kroz znoj, isparava kroz kožu i pluća i luči se kroz mokraćne kanale i debelo crevo. Ljudski organizam izbacuje dnevno prosečno 3,5l vode.
Prirodno, ti gubici moraju biti nadoknađeni.
Ni jedan životni proces ne može da se odigra bez vode. Ćelija koja gubi tečnost, jednostavno odumire i prestaje da živi.
Organizmu je za život potrebno više od 5l krvi. Ta količina i neophodan sastav krvi ne bi mogli da se održavaju bez vode. Ni pluća ne bi mogla da dišu ukoliko njihova površina ne bi bila vlažna.
Pljuvačka i želudačni sok se 90% sastoje iz vode.
Upravo se pomoću vode dešava razlaganje hrane, a rastvorljiv otpad se takođe izbacuje pomoću vode.
Krvna plazma se 80% sastoji iz vode i tako obezbeđuje okruženje u kojem se odigravaju biohemijski procesi. Voda prenosi električne impulse između ćelija zahvaljujuću kojima se mišići pokreću, oči vide, mozak misli i sl.
Voda reguliše telesnu temperaturu - rashlađuje telo putem vlage (znoja) koji isparava kroz kožu i podmazuje pokretne delove ljudskog tela.

 

 

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.67 (3 glasova)

Lekovita svojstva pasulja

Pasulj je poreklom iz Amerike. Ima izuzetnu biološku i kaloričnu vrednost. Ugljeni hidrati (52%), belančevine (26%) i masti (2,1%) sadrži i važne aminokiseline, lecitin, pektin, kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe. 100 g pasulja ima 143 kalorije. Pasulj je težak za varenje, pa ga treba preko noći potopiti i prvu vodu kad prokuva procediti, pa tek onda kuvati. Može mu se dodati nekoliko listića sveže ili sušene nane, umesto uobičajene soda bikarbone koja uništava vitamine i minerale. Osobama koje imaju želudačne ili slične probleme preporučuje se uzimanje pasulja pasiranog kao pire od pasulja, u obliku supe ili kaše.

Pasulj pomaže kod lečenja šećerne bolesti, upale bubrega, upale mokraćnih kanala, bolesti uha, glavobolje, čireva, krvarenja iz nosa, besnila i svraba.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.67 (3 glasova)

Lekovita svojstva krompira

Krompir je poreklom iz Perua i Čilea; rasprostranjen je u celom svetu, a najviše se gaji u Evropi. Po svojoj bioenergetskoj vrednosti spada u najhranljivije namirnice. Bogatstvo krompira su ugljeni hidrati (19 g), posebno sadrži skrob, belančevine, masti, vitamine (C, B1, B2) i minerale, a naročito kalijum (523 mg).

Krompir sprečava skorbut, ublažava bolove od katara želuca, leči čir na želucu i čir na dvanaestopalačnom crevu, leči žuljeve, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu, višak želudačne kiseline, podstiče rad srca, pomaže kod akutnog artritisa, reume, bronhitisa, promrzlina, opekotina, ekcema, deluje kao diuretik.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.83 (3 glasova)

Lekovita svojstva rotkve

Rotkva je poreklom iz Azije i jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Nalazi se i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su smatralida je rotkva čudotvorna biljka i lekovita biljka.
Veoma je rasprostranjena i koristi se kao salata, začin ili lek. Gaji se kao bela rotkva i crna rotkva. Nema neke posebne prehrambene vrednosti, ali ima značajna gurmanska i lekovita svojstva. Ljuto - gorkog je ukusa, što uslovljava gorušičavo ulje. Pored toga, sadrži i natrijum, kalijum, magnezijum, vitamine, nigrosin, rafanol, sumporne heterozide, gorke i ljute materije. Najbolje je uzimati sok od rotkve ili je sitno narendati kao salatu.

Rotkva blagotvorno deluje na probavne organe, pojačava lučenje u želucu, otvara apetit, okrepljuje, podstiče rad disajnih organa i bronhija, leči oboljenje žuči i žučne puteve, koristi
se protiv pojave peska i kamenca u žuči, bolesti bubrega, kod smanjene funkcije jetre, za izbacivanje kamena iz mokraćnog mehura, leči katar creva, proliv, skorbut, reumu, išijas, promuklost, kašalj, gliste, opadanje kose, koristi se za čišćenje rana i kao diuretik.

Go to top