1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.50 (3 glasova)

Osnovni sastojci u ishrani

Najvažniji sastojci hrane su belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. Sve životne namirnice ne sadrže podjednako materije koje su organizmu potrebne. U daljem tekstu date su karakteristike osnovnih sastojaka hrane, čije poznavanje može doprneti njihovoj adekvatnijoj kombinaciji pri ishrani dece i odraslih.

Belančevine (Proteini)
Belančevine su najznačajnije komponente svih živih ćelija. Nalaze se u sastavu mišića, unutrašnjih organa, kože, kose, kostiju i krvnih sudova.
Belančevine se unose putem hrane, ali ih može stvarati i sam organizam. One predstavljaju izvore amino-kiselina koje omogućavaju rast i regeneraciju tkiva.
Osnovna uloga belančevina koje ulaze u sastav tkiva, enzima i hormona je da omogućavaju funkcionisanje organizma i sakupljanje i opružanje mišića tela. Belančevine imaju i odbrambenu ulogu jer učestvuju u formiranju antitela koja štite organizam od bolesti.
Belančevine su široko zastupljene u hrani biljnog i životinjskog porekla. Belančevine životinjskog porekla (jaja, mleko i mlečni proizvodi, meso, riba) imaju veliku biološku i nutritivnu vrednost, dok to nije slučaj kod onih biljnog porekla. Izuzetak su soja, pasulj, suncokret, jezgrovito voće i druge semenke.
Prema preporukama Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), belančevine treba da učestvuju u ukupnom dnevnom energetskom unosu sa 10-15%.
Kod dece potrebe za proteinima su povećane (oko 1g proteina po kg telesne mase).

Masti (Lipidi)
Masti predstavljaju visoko energetske materije koje su najčešće prisutne u obliku triglicerida.
Masti se u ljudskoj ishrani nalaze u obliku vidljivih masti kao što su svinjska mast, puter, margarin, ulje ili u obliku nevidljivih, koje su sastavni deo životinjskih i biljnih tkiva, a mogu se naći u mesu, žumancu, biljnim plodovima kao što su orah, suncokret, kukuruz ili kikiriki. Mleko i mlečnih proizvodi takođe sadrže masti.
Masti se mogu dodati namirnicama u procesu proizvodnje ili se mogu koristiti prilikom pripreme hrane (testenine, keks, biskviti, sosovi, prelivi, majonez, pržene i pohovane namirnice, mesne prerađevine i dr.). Pored energetske uloge, masti učestvuju u izgradnji ćelija, njihovoj funkciji i regulaciji. One su najbogatiji izvor energije i najznačajniji rezervni izvor energije.
U mastima postoje supstance (esencijalne masne kiseline) koje se ne mogu stvarati u organizmu, već se moraju unositi hranom.
Svakodnevo unošenje velikih količina masti može dovesti do pojave brojnih hroničnih bolesti pa se iz tih razloga unos ukupnih masti ograničava na manje od 30% dnevnih energetskih potreba.

Ugljeni hidrati (Šećeri)
Ugljeni hidrati predstavljaju veliku grupu prirodnih jedinjenja, rasprostranjenih uglavnom u biljnom svetu. Oni su važan izvor energije kod čoveka. Iz njih se najlakše i najbrže dobija potrebna energija i organizam ih vrlo lako vari. Preko 50% svih energetskih potreba ljudi zadovoljavaju unošenjem ugljenim hidratima.
Veoma su rasprostranjeni i to u namirnicama biljnog porekla, što je sa ekonomskog stanovišta veoma značajno i pristupačno.
Unošenjen dovoljnih količina ugljenih hidrata putem hrane smanjuje se mogućnost pojave hroničnih bolesti kao što su oboljenja debelog creva, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, gojaznost i sl.
Prema preporuka SZO potrebno je da ugljeni hidrati učestvuju u dnevnoj ishrani 55-65%.
Kod dece je neophodno ograničiti unos dnevnih količina slatkiša, odnosno visoko rafiniranih ugljenih hidrata na najviše 10%.

Vitamini
Vitamini su veoma bitni sastojci hrane koji u malim količinama pomažu održavanje normalne funkcije tkiva i organa i imaju veoma važnu zaštitnu ulogu.
Njihov značaj je vidljiv tek kada dođe do njihovog nedostatka u organizmu-hipovitaminoza ili kada se preteranim unošenjem pojedinih vitamina ispolji njihovo štetno dejstvo-hipervitaminoza.
Neki od najznačajnijih vitamina su: vitamin C, vitamini B grupe (B1, B2, B6, B12, niacin, pantotenska kiselina, biotin, folna kiselina), vitamin A,D,E,K.

Mineralne materije
Mineralne materije predstavljaju sastavni deo čovečijeg organizma i održavaju hemijsku ravnotežu organizma. One učestvuju u njegovoj izgradnji i posreduju u mnogim životnim funkcijama. Uloga mineralnih materija je veoma kompleksna, one učestvuju u izgradnji skeleta i koštanog tkiva, ćelija i telesnih tečnosti (krv, limfa, citoplazma, protoplazma i sl.). Važno je znati da čovečiji organizam ne stvara mineralne materije sam, već ih čovek unosi putem hrane. 
Najznačajnije mineralne materije su: natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor i magnezijum.

Voda
Ljudski organizam se u velikoj meri sastoji iz vode, čak 70%. Voda ulazi u sastav unutarćelijskih i međućelijskih tečnosti - krvi, limfe, želudačnih i crevnih sokova, moždane tečnosti, tečnosti očiju i ušiju, zglobova.
Razmena vode se neprekidno dešava. Voda se izbacuje kroz znoj, isparava kroz kožu i pluća i luči se kroz mokraćne kanale i debelo crevo. Ljudski organizam izbacuje dnevno prosečno 3,5l vode.
Prirodno, ti gubici moraju biti nadoknađeni.
Ni jedan životni proces ne može da se odigra bez vode. Ćelija koja gubi tečnost, jednostavno odumire i prestaje da živi.
Organizmu je za život potrebno više od 5l krvi. Ta količina i neophodan sastav krvi ne bi mogli da se održavaju bez vode. Ni pluća ne bi mogla da dišu ukoliko njihova površina ne bi bila vlažna.
Pljuvačka i želudačni sok se 90% sastoje iz vode.
Upravo se pomoću vode dešava razlaganje hrane, a rastvorljiv otpad se takođe izbacuje pomoću vode.
Krvna plazma se 80% sastoji iz vode i tako obezbeđuje okruženje u kojem se odigravaju biohemijski procesi. Voda prenosi električne impulse između ćelija zahvaljujuću kojima se mišići pokreću, oči vide, mozak misli i sl.
Voda reguliše telesnu temperaturu - rashlađuje telo putem vlage (znoja) koji isparava kroz kožu i podmazuje pokretne delove ljudskog tela.

 

 

Go to top