1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.75 (2 glasova)

Ishrana dece uzrasta od pet do sedam godina

Pri kraju predškolskog uzrasta, deca obično počinju više da jedu. Mnogo su otvorenija za prihvatanje nove hrane, mada još uvek žele onu koja im je omiljena. Shvataju da je hrana osnovni uslov života i da je raznovrsna ishrana neophodna za rast i svakodnevne aktivnosti. Stariju predškolsku decu je lakše hraniti nego mlađu, jer uživaju u jelu i rado prihvataju nove ukuse. U ovom uzrastu, detetu je potrebno oko 1800 kalorija dnevno. Zadovoljavajuća ishrana mora da obezbedi odgovarajuću količinu kalorija i hranljivih sastojaka. Što se tiče dece starije od pet godina, njihove navike u ishrani su u velikoj meri utemeljene na uticajima iz porodice u ranijem uzrastu. Zato je važno da čitava porodica ima zdrave navike u ishrani. Deca mogu sa roditeljima da idu u kupovinu, planiraju šta će biti na jelovniku za taj dan, zajedno pripremaju hranu. Učešće u ovim aktivnostima će povećati interesovanje za jelo.

Obroci male zapremine
Deca ovog uzrasta još uvek imaju velike nutritivne zahteve. Unos energije će, svakako, biti dovoljan kroz redovne obroke i užine, koje treba bazirati na osnovnim grupama namirnica.
Neophodno je da svi obroci budu male zapremine. Jer, ako je unos hrane veći, postoji opasnost da se dete ugoji, naročito ako je fizički neaktivno. Ukoliko dete dobija u telesnoj masi, treba ga uključiti u neki sport ili rekreaciju: šetnja, vožnja bicikla, fudbal, plivanje i sl. Izbegavati masne i zaslađene obroke. Kada je gojazno, dete zahteva dobro izbalansiranu ishranu, sa neophodnim nutrijentima koji obezbeđuju rast i razvoj.

Pravo na izbor hrane
Dobra ishrana ne znači da dete ne može da jede ono što voli ili da mora da jede ono što ne voli. Ona podrazumeva raznovrsnost i umerenost. Izbor onog što ćemo da jedemo je važno za postizanje dobrog zdravlja. Dete može da izabere izvesnu hranu zato što je ukusna ili zato što je na raspolaganju. Redovni obroci i hranljive užine uključuju hranu bogatu ugljenim hidratima, voće i povrće, mlečne proizvode, ’’mršavo’’ meso, ribu, živinu, jaja, mahunarke. Potrebno je ponuditi i dosta tečnosti, posebno ako je toplo vreme ili je dete fizički aktivno. Voda obezbeđuje dobru hidriranost organizma bez unosa kalorija. Osim vode, treba mu dati mleko i nezaslađene voćne sokove.

Doručak, ručak, večera
Doručak je veoma važan obrok jer obezbeđuje energiju za igru u ranom delu dana ili aktivnosti u školi. Deca koja doručkuju su mnogo živahnija, energičnija i kreativnija, a postižu i bolji uspeh u školi od dece koja izbegavaju obroke. Dobar doručak čine složeni ugljeni hidrati i jednostavni šećeri (hleb, žitarice, voće, povrće), proteini (mlečni proizvodi, jaja) i malo masti. Ugljeni hidrati obezbeđuju bržu energiju, ali brzo prolaze kroz želudac, pa doručak sastavljen samo od njih čini dete u podne prilično gladnim. Ali, kada se dodaju mleko, jogurt, sir, jaja i slično hrana ostaje duže u želucu i obezbeđuje kontinuiranu energiju.
Ručak je takođe važan, jer obezbeđuje energiju za ostali deo dana. On treba da sadrži belančevine, masti, gvožđe, vitamine A i C i kalcijum.
Večera je «najnaporniji» obrok za većinu dece ovog uzrasta, pošto mnoga od njih imaju užinu u vrtiću. Roditelji ne bi trebali da detetu prepune tanjir, niti da ga forsiraju da sve pojede ako nije gladno. Takođe, ako roditelji znaju da dete ne voli hranu koja je planirana za taj obrok, mogu da je kombinuju sa onom koju voli i uključe ga u pripremanje. Detetu će biti zabavnije da jede obrok u čijoj je pripremi samo učestvovalo.
Ishrana treba da ima dobru proporciju namirnica iz svih šest grupa - da bi obezbedila dovoljno hranljivih materija kao što su proteini, vitamini, minerali, vlakna, bez mnogo masti i šećera.

Raznovrsnost u ishrani
Deci uzrasta preko pet godina treba ponuditi manje porcije, čija je sadržina raznovrsna, tako da bude zastupljena hrana iz svih grupa.
Grupa žitarica kao osnovna u piramidi ishrane, trebalo bi da jednim delom bude sastavljena od integralnih žitarica, koje sadrže vlakna, jer mogu da smanje rizik od nastanka hroničnih bolesti. Žitarice takođe sadrže mnogo drugih hranljivih materija važnih za rast i razvoj.
Voće i povrće imaju udela u specifičnim nutritivnim potrebama organizma.
Mlečni proizvodi su izvor vitamina D i kalcijuma. Pošto istu količinu sadrže nemasni kao i punomasni proizvodi, bolje je koristiti ove prve. Izvori proteina su «mršavo» meso, živina, riba, ali i mahunarke.
Masti, ulja i slatkiši se nalaze na vrhu piramide - u najmanjoj količini, da bi se označilo njihovo ograničeno korišćenje u ishrani. Treba izbegavati hranu bogatu šećerom, gde se ubrajaju i određeni sokovi, naročito gazirani. Umesto toga, ponudite detetu mleko, nezaslađene voćne sokove (sveže ceđene) i vodu.
Ograničite unos slane hrane, deca uzrasta pet do sedam godina ne treba da konzumiraju više od 3 grama soli dnevno.

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.50 (2 glasova)

Predlog dnevnog jelovnika za decu od 3 do 5 godina 


Doručak: žitarice sa mlekom kajgana od jednog jajeta, kriška hleba, 30 gr sira, šolja mleka ili jogurta


Užina: voće ili voćni sok


Ručak: pečena riba, brokoli i karfiol kuvani ili zapečeni sa ribom, parče hleba juneće ćufte u sosu od paradajiza, makaroni


Užina: voće ili voćni sok


Večera: makaroni sa sirom, mleko pečena riba (50 gr), krompir salata, malo parče hleba, jedna šolja mleka ili jogurta

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 0.00 (0 glasova)

Ishrana dece uzrasta od tri do pet godina-konkretni saveti

Hranu ne treba forsirati
Potrebno je izbegavati forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagrađivanje za jelo. Deca nauče vrlo rano da kontrolišu roditelje ostatkom jela. Ako dete odugovlači sa jelom i jede duže od pola sata, roditelj može da skloni tanjir i ograniči ili ukine užinu. Time se dete ne kažnjava jer je ono ponekad suviše umorno da bi jelo, možda će se razboleti ili jednostavno nema apetit tog dana. Ako gubitak apetita potraje potrebno je uraditi lekarski pregled sa laboratorijskim analizama.
Češći, a manji obroci
Deca najbolje znaju koliko će jesti. Ona su vrlo osetljiva na temperaturu hrane, većina ne voli suviše toplu ili hladnu hranu. Njima se sviđa hrana u boji, neobično ukrašena. Treba izbegavati prekuvanu hranu, jer uglavnom više vole sirovu ili obarenu. Takođe, ukusnije im je sočno, nego suvo meso. Većina dece više voli da jede iz ličnog pribora za jelo, a to pomaže roditeljima u serviranju malih količina hrane. Iako svako dete ima jedinstvene nutritivne navike, mogu se pratiti neka generalna uputstva da bi se znalo da li dete uzima dovoljno odgovarajućih materija.

Raznovrsna hrana
Naglasak u piramidi ishrane za dete iznad dve godine je na šest glavnih grupa namirnica, od kojih je svaka važna za održavanje dobrog zdravlja. Zato detetu treba ponuditi raznovrsnu ishranu iz svih grupa namirnica: hleb, žitarice, pirinač, testenina povrće voće mleko, jogurt, sir meso, riba, jaja, mahunarke masti, ulja i slatkiši
Važno je ponuditi i raznovrsnu hranu iz iste grupe. Različiti nutrijenti potrebni su za različite uloge u organizmu.
Slatkiši obezbeđuju veliku količinu kalorija, a imaju malu nutritivnu vrednost. Zato ih treba ograničiti, tim pre što, ako se zadrže na njima, izazivaju kvarenje zuba. Bolje je dati ih deci na kraju obroka kad će obilje izlučene pljuvačke pomoći da se sa zuba spere kiselina koja izaziva karijes. To je model po kome treba da se konzumiraju slatkiši, a za užinu je bolje dati voće.
Neki slatkiši, međutim, sadrže kvalitetne nutrijente (sladoled, griz), jer obezbeđuju dobar izvor kalcijuma. U čokoladi ima dobrih sastojaka - gvožđe, magnezijum, kalcijum. Ona je pokretač oslobađanja serotonina i endorfina u mozgu, koji podižu raspoloženje. Njena loša osobina je što je opterećena kalorijama, štetna je za zube i smanjuje apetit za drugu hranu.

Deca vole užine
Posle navršene 2 godine može se ponuditi mleko sa 2% mlečne masti ili obrano mleko umesto punomasnog mleka. Količinu treba ograničiti na oko 600 ml, a sok na 120 ml dnevno.
Užine bi trebalo ponuditi između obroka jer je detetu teško da kroz samo tri glavna obroka obezbedi kalorije i nutrijente koji su mu potrebni. One su takođe zgodne za uvođenje nove hrane. Često će dete odbiti hranu u glavnom obroku, ali će je prihvatiti za užinu. Ona će mu obezbediti mnogo više od kalorija. Za užinu se može dati: pecivo, mesni sendvič, voće, voćni sok, jogurt, sir ili mleko.
Navike u ishrani koje treba izbegavati su: korišćenje bočice, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki.

Nikada ne insistirati da se sve pojede
Roditelji ne bi trebali da budu ni suviše zabrinuti, ni ravnodušni u formiranju nutritivnih navika kod svoje dece. Uloga roditelja je da ponudi raznovrsnu hranu, ali nikada ne treba insistirati da se ona pojede po svaku cenu, jer se tako može napraviti neprijatna scena i kod deteta stvoriti odbojan stav prema određenoj vrsti hrane.
Posle navršene druge godine (do četvrte) dete treba da uzme 1300 kalorija za 24 sata za normalan rast i dobijanje u težini.
Kalorijske potrebe, međutim, variraju u zavisnosti od aktivnosti, kao i od građe i metabolizma, pa roditelji ne treba da brinu ako dete ne jede onoliko koliko očekuju.
Deca uzrasta od dve do pet godina obično porastu oko sedam santimetara i dobiju u telesnoj masi oko dva kilograma godišnje.
Osnova ishrane u ovom uzrastu slična je ishrani odraslih, ali se količina znatno razlikuje.

 

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.75 (2 glasova)

Ishrana dece uzrasta od tri do pet godina

Nutritivne navike su među najvažnijim stvarima koje dete uči. One imaju dugoročne efekte na zdravlje i blagostanje i često ih je vrlo teško menjati.
Pravilna ishrana je dobra prevencija za nastanak nutritivnih problema kao što su gojaznost, slabe kosti, diabetes, kardiovaskularne bolesti. Ona takođe pomaže da dete poraste do svog punog potencijala.
Mnoge studije su pokazale da vrsta hrane koju roditelji daju deci od najranijeg stadijuma života ima najveći uticaj u pogledu navika koje dete stiče po pitanju hrane. Najjednostavniji način da dete usvoji zdrave nutritivne navike je da se roditelji hrane pravilno. Deca budno prate odrasle i imitiraju ih. Ako roditelji nemaju dobre nutritivne navike, šanse da ih imaju njihova deca nisu najbolje. Drugi odrasli ili deca sa kojima dete jede imaju takođe značajan uticaj na to kako će ono naučiti da jede. Često se dešava da predškolsko dete jede u obdaništu i da neće da jede kad dođe kući. Ako se roditelj žali na to u prisustvu deteta, skretanje pažnje na njegovo odbijanje, samo će potencirati takvo ponašanje.
Ako dete uživa u jelu zajedno sa ostatkom porodice, ono će naučiti socijalni aspekt ishrane, a to je učešće u ishrani i prijatnom razgovoru u vezi dnevnih aktivnosti i uglavnom će slediti primer roditelja. U danima kad je dete umorno, suviše gladno, ili neraspoloženo da čeka porodični ručak, najbolje je da se dete nahrani ranije. Roditelji mogu detetu dati obrok odvojeno ili napraviti malu užinu pre nego što stigne ručak.
U uzrastu od dve do pet godina apetit varira. Potrebno je te promene imati u vidu i poštovati. Jedan od korisnih saveta je da se sačeka vreme kad je dete gladnije i onda mu ponuditi hranu. Apetit mlađih predškolaca pojačava se tokom perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada su umorni ili uzbuđeni.
Najbolje je napraviti mirnu atmosferu, servirati hranu atraktivno, ostaviti je na stolu dovoljno dugo (ne duže od 30 minuta) i ne komentarisati ponašanje deteta za stolom. Mnoga deca ostavljaju hranu koja im je prvi put ponuđena. Deca, kao i odrasli, neku hranu vole, a neku ne. Nije neobično što odbijaju novu hranu (treba je ponuditi desetak puta da bi se na nju navikli).

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.65 (10 glasova)

Dečja torta od keksa 

Potrebno vam je:

1 velika kutija keksa PETTIT BEURE, 
pola litra hladnog mleka, 4 žumanceta,
5 kašika šećera u prahu,
125 g maslaca, 100 g čokolade,
slatka pavlaka za šlag

recept:

Keks izlomiti na krupnije komade i politi mlekom. Žumanca i šećer sjediniti, malo zagrejati na pari, ubaciti puter i čokoladu. Još toplu masu preliti preko keksa i sve zajedno umutiti kašikom. Masa je gotova!!!!! Može se ubaciti i malo seckanih oraha ili žele bombona. Prohlađenu masu oblikovati (pr. kućica sa krovom gde se crep pravi od listića žele bombona, a prozori i vrata od kockica čokolade), premazati tj. dekorisati šlagom od umućene slatke pavlake.

Go to top