1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 4.75 (2 glasova)

Ishrana dece uzrasta od pet do sedam godina

Pri kraju predškolskog uzrasta, deca obično počinju više da jedu. Mnogo su otvorenija za prihvatanje nove hrane, mada još uvek žele onu koja im je omiljena. Shvataju da je hrana osnovni uslov života i da je raznovrsna ishrana neophodna za rast i svakodnevne aktivnosti. Stariju predškolsku decu je lakše hraniti nego mlađu, jer uživaju u jelu i rado prihvataju nove ukuse. U ovom uzrastu, detetu je potrebno oko 1800 kalorija dnevno. Zadovoljavajuća ishrana mora da obezbedi odgovarajuću količinu kalorija i hranljivih sastojaka. Što se tiče dece starije od pet godina, njihove navike u ishrani su u velikoj meri utemeljene na uticajima iz porodice u ranijem uzrastu. Zato je važno da čitava porodica ima zdrave navike u ishrani. Deca mogu sa roditeljima da idu u kupovinu, planiraju šta će biti na jelovniku za taj dan, zajedno pripremaju hranu. Učešće u ovim aktivnostima će povećati interesovanje za jelo.

Obroci male zapremine
Deca ovog uzrasta još uvek imaju velike nutritivne zahteve. Unos energije će, svakako, biti dovoljan kroz redovne obroke i užine, koje treba bazirati na osnovnim grupama namirnica.
Neophodno je da svi obroci budu male zapremine. Jer, ako je unos hrane veći, postoji opasnost da se dete ugoji, naročito ako je fizički neaktivno. Ukoliko dete dobija u telesnoj masi, treba ga uključiti u neki sport ili rekreaciju: šetnja, vožnja bicikla, fudbal, plivanje i sl. Izbegavati masne i zaslađene obroke. Kada je gojazno, dete zahteva dobro izbalansiranu ishranu, sa neophodnim nutrijentima koji obezbeđuju rast i razvoj.

Pravo na izbor hrane
Dobra ishrana ne znači da dete ne može da jede ono što voli ili da mora da jede ono što ne voli. Ona podrazumeva raznovrsnost i umerenost. Izbor onog što ćemo da jedemo je važno za postizanje dobrog zdravlja. Dete može da izabere izvesnu hranu zato što je ukusna ili zato što je na raspolaganju. Redovni obroci i hranljive užine uključuju hranu bogatu ugljenim hidratima, voće i povrće, mlečne proizvode, ’’mršavo’’ meso, ribu, živinu, jaja, mahunarke. Potrebno je ponuditi i dosta tečnosti, posebno ako je toplo vreme ili je dete fizički aktivno. Voda obezbeđuje dobru hidriranost organizma bez unosa kalorija. Osim vode, treba mu dati mleko i nezaslađene voćne sokove.

Doručak, ručak, večera
Doručak je veoma važan obrok jer obezbeđuje energiju za igru u ranom delu dana ili aktivnosti u školi. Deca koja doručkuju su mnogo živahnija, energičnija i kreativnija, a postižu i bolji uspeh u školi od dece koja izbegavaju obroke. Dobar doručak čine složeni ugljeni hidrati i jednostavni šećeri (hleb, žitarice, voće, povrće), proteini (mlečni proizvodi, jaja) i malo masti. Ugljeni hidrati obezbeđuju bržu energiju, ali brzo prolaze kroz želudac, pa doručak sastavljen samo od njih čini dete u podne prilično gladnim. Ali, kada se dodaju mleko, jogurt, sir, jaja i slično hrana ostaje duže u želucu i obezbeđuje kontinuiranu energiju.
Ručak je takođe važan, jer obezbeđuje energiju za ostali deo dana. On treba da sadrži belančevine, masti, gvožđe, vitamine A i C i kalcijum.
Večera je «najnaporniji» obrok za većinu dece ovog uzrasta, pošto mnoga od njih imaju užinu u vrtiću. Roditelji ne bi trebali da detetu prepune tanjir, niti da ga forsiraju da sve pojede ako nije gladno. Takođe, ako roditelji znaju da dete ne voli hranu koja je planirana za taj obrok, mogu da je kombinuju sa onom koju voli i uključe ga u pripremanje. Detetu će biti zabavnije da jede obrok u čijoj je pripremi samo učestvovalo.
Ishrana treba da ima dobru proporciju namirnica iz svih šest grupa - da bi obezbedila dovoljno hranljivih materija kao što su proteini, vitamini, minerali, vlakna, bez mnogo masti i šećera.

Raznovrsnost u ishrani
Deci uzrasta preko pet godina treba ponuditi manje porcije, čija je sadržina raznovrsna, tako da bude zastupljena hrana iz svih grupa.
Grupa žitarica kao osnovna u piramidi ishrane, trebalo bi da jednim delom bude sastavljena od integralnih žitarica, koje sadrže vlakna, jer mogu da smanje rizik od nastanka hroničnih bolesti. Žitarice takođe sadrže mnogo drugih hranljivih materija važnih za rast i razvoj.
Voće i povrće imaju udela u specifičnim nutritivnim potrebama organizma.
Mlečni proizvodi su izvor vitamina D i kalcijuma. Pošto istu količinu sadrže nemasni kao i punomasni proizvodi, bolje je koristiti ove prve. Izvori proteina su «mršavo» meso, živina, riba, ali i mahunarke.
Masti, ulja i slatkiši se nalaze na vrhu piramide - u najmanjoj količini, da bi se označilo njihovo ograničeno korišćenje u ishrani. Treba izbegavati hranu bogatu šećerom, gde se ubrajaju i određeni sokovi, naročito gazirani. Umesto toga, ponudite detetu mleko, nezaslađene voćne sokove (sveže ceđene) i vodu.
Ograničite unos slane hrane, deca uzrasta pet do sedam godina ne treba da konzumiraju više od 3 grama soli dnevno.

Go to top