1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 Ocena 0.00 (0 glasova)

Ishrana dece uzrasta od tri do pet godina-konkretni saveti

Hranu ne treba forsirati
Potrebno je izbegavati forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagrađivanje za jelo. Deca nauče vrlo rano da kontrolišu roditelje ostatkom jela. Ako dete odugovlači sa jelom i jede duže od pola sata, roditelj može da skloni tanjir i ograniči ili ukine užinu. Time se dete ne kažnjava jer je ono ponekad suviše umorno da bi jelo, možda će se razboleti ili jednostavno nema apetit tog dana. Ako gubitak apetita potraje potrebno je uraditi lekarski pregled sa laboratorijskim analizama.
Češći, a manji obroci
Deca najbolje znaju koliko će jesti. Ona su vrlo osetljiva na temperaturu hrane, većina ne voli suviše toplu ili hladnu hranu. Njima se sviđa hrana u boji, neobično ukrašena. Treba izbegavati prekuvanu hranu, jer uglavnom više vole sirovu ili obarenu. Takođe, ukusnije im je sočno, nego suvo meso. Većina dece više voli da jede iz ličnog pribora za jelo, a to pomaže roditeljima u serviranju malih količina hrane. Iako svako dete ima jedinstvene nutritivne navike, mogu se pratiti neka generalna uputstva da bi se znalo da li dete uzima dovoljno odgovarajućih materija.

Raznovrsna hrana
Naglasak u piramidi ishrane za dete iznad dve godine je na šest glavnih grupa namirnica, od kojih je svaka važna za održavanje dobrog zdravlja. Zato detetu treba ponuditi raznovrsnu ishranu iz svih grupa namirnica: hleb, žitarice, pirinač, testenina povrće voće mleko, jogurt, sir meso, riba, jaja, mahunarke masti, ulja i slatkiši
Važno je ponuditi i raznovrsnu hranu iz iste grupe. Različiti nutrijenti potrebni su za različite uloge u organizmu.
Slatkiši obezbeđuju veliku količinu kalorija, a imaju malu nutritivnu vrednost. Zato ih treba ograničiti, tim pre što, ako se zadrže na njima, izazivaju kvarenje zuba. Bolje je dati ih deci na kraju obroka kad će obilje izlučene pljuvačke pomoći da se sa zuba spere kiselina koja izaziva karijes. To je model po kome treba da se konzumiraju slatkiši, a za užinu je bolje dati voće.
Neki slatkiši, međutim, sadrže kvalitetne nutrijente (sladoled, griz), jer obezbeđuju dobar izvor kalcijuma. U čokoladi ima dobrih sastojaka - gvožđe, magnezijum, kalcijum. Ona je pokretač oslobađanja serotonina i endorfina u mozgu, koji podižu raspoloženje. Njena loša osobina je što je opterećena kalorijama, štetna je za zube i smanjuje apetit za drugu hranu.

Deca vole užine
Posle navršene 2 godine može se ponuditi mleko sa 2% mlečne masti ili obrano mleko umesto punomasnog mleka. Količinu treba ograničiti na oko 600 ml, a sok na 120 ml dnevno.
Užine bi trebalo ponuditi između obroka jer je detetu teško da kroz samo tri glavna obroka obezbedi kalorije i nutrijente koji su mu potrebni. One su takođe zgodne za uvođenje nove hrane. Često će dete odbiti hranu u glavnom obroku, ali će je prihvatiti za užinu. Ona će mu obezbediti mnogo više od kalorija. Za užinu se može dati: pecivo, mesni sendvič, voće, voćni sok, jogurt, sir ili mleko.
Navike u ishrani koje treba izbegavati su: korišćenje bočice, veće količine slatkiša, guste sokove, zaslađene žitarice, čips, smoki.

Nikada ne insistirati da se sve pojede
Roditelji ne bi trebali da budu ni suviše zabrinuti, ni ravnodušni u formiranju nutritivnih navika kod svoje dece. Uloga roditelja je da ponudi raznovrsnu hranu, ali nikada ne treba insistirati da se ona pojede po svaku cenu, jer se tako može napraviti neprijatna scena i kod deteta stvoriti odbojan stav prema određenoj vrsti hrane.
Posle navršene druge godine (do četvrte) dete treba da uzme 1300 kalorija za 24 sata za normalan rast i dobijanje u težini.
Kalorijske potrebe, međutim, variraju u zavisnosti od aktivnosti, kao i od građe i metabolizma, pa roditelji ne treba da brinu ako dete ne jede onoliko koliko očekuju.
Deca uzrasta od dve do pet godina obično porastu oko sedam santimetara i dobiju u telesnoj masi oko dva kilograma godišnje.
Osnova ishrane u ovom uzrastu slična je ishrani odraslih, ali se količina znatno razlikuje.

 

Go to top